У недељу 06. 06.2010. године, гост је био рвач Момир Петковић. Осим талента красили су га огромна посвећеност и љубав према овом спорту. Био је олимпијски шампион на Играма у Монтреалу 1976. године. На светским првенствима освојио је три сребрне и бронзану медаљу. Ипак, најдражи му је мали пехар намењен пионирском шампиону Војводине, јер му је тај успех дао подстицај да још преданије тренира. После завршетка такмичарске каријере 15-так година био је ван рвачког спорта. Активирао са на наговор сина. Последњих 7-8 година је тренер америчких рвача у олимпијском кампу у Колорадо Спрингсу.

(Момир Петковић/мп3)

У недељу 30. маја гост jе биo Драган Џајић, по многобројним оценама, наш најбољи фудбалер свих времена. У дресу Црвене звезде дебитовао је са 17 година и био најмлађи играч лиге. Од средине 60-тих, па у наредне четири деценије, Џајић је као играч и функционер дао огроман допринос успесима црвено-белих. На 590 утакмица постигао је 287 голова, освојио 5 титула првака и 4 Купа Југославије. Две сезоне играо је у француској Бастији, а играчку каријеру, после још једне сезоне, завршио је у Црвеној звезди. И у улози директора и председника црвено-белих Џајић је био успешан. Врхунац је остварен 1991. освајањем Купа европских шампиона и клупског првака света. Са 85 утакмица дуго је био рекордер у државном тиму са којим је освојио сребрну медаљу на Купу нација 1968. Те године проглашен је трећим играчем Европе. Као ни један фудбалер са наших простора играо је чак 5 пута за селекције света и Европе. 

(Драган Џајић/мп3)

У недељу 23. маја, гост је био некадашњи фудбалер и тренер Владимир-Владица Поповић. Током 15 сезона од 1950. године, за Црвену звезду је одиграо 502 утакмице. У том периоду је са црвено-белима освојио 4 титуле државног првака и 3 Купа Југославије, а 5 сезона био је капитен. Играчку каријеру наставио је у немачком Штутгарту, а завршио у тиму Унион Депортиво Канариас из Венецуеле. За репрезентацију Југославије одиграо је 20 утакмица и био члан селекције која је на Светском првенству у Чилеу 1962. године заузела четврто место. После завршетка играчке каријере био је веома успешан тренер. У Венецуели и Колумбији је током 6 сезона водио 5 тимова и са сваким освојио титулу. Запажене резултате остварио је и у Перуу, Уједињеним арапским емиратима и Либији. Највећи успех остварио је 1991. године са Црвеном звездом када је освојио титулу клупског првака света. О овим и другим темама разговарао је са аутором емисије Мирославом Нешићем.

(Владимир-Владица Поповић/MP3)
 

У недељу 16. маја 2010. гост је био фудбалер Илија Пантелић. Између осталог говорио је како је постао голман, иако се истовремено бавио рукометом, кошарком, одбојком и атлетиком. Како је настајао шампионски тим Војводине који је 1966-те освојио титулу првака државе? Због чега репрезентација Југославије на Европском првенству у Италији 1968. није заузела прво место? Говорио је и о својој професионалној каријери у Француској и како се опоравио од повреде, иако су му предвиђали да ће бити инвалид. Како се као голман наметнуо саиграчима да шутира пенале? Биће речи и о његовим тренерским успесима, а присетио је и авионске несреће у Источној Немачкој коју је са екипом Војводине преживео сплетом срећних околности.

(Илија Пантелић/мп3) 

У недељу 9. маја 2010. гост Спортског споменара био је фудбалер Драгослав Шекуларац. Иако је врхунац каријере имао пре пола века, са генерације на генерацију љубитеља спорта преносе се приче о његовим фудбалским бравурама, дриблинзима, враголијама на терену и ван њега. Шекуларац ће између осталог говорити како су га као 17-тогодишњака у екипи прихватили далеко старији и славнији саиграчи? Шта сматра највећим признањем у каријери? Због чега из Црвене звезде није прешао у Јувентус упркос баснословној понуди? Зашто је током вечери одлазио у неколико кафана иако никад није ни пио ни пушио? Због чега су га навијачи носили на раменима од аеродрома до Београда?

(Драгослав Шекуларац/мп3)

У недељу 2. маја гост је био фудбалер Тодор-Тоза Веселиновић, један од највећих голгетера југословенског фудбала. За државни тим одиграо је 37 утакмица и постигао 28 голова. Још ефикаснији био је у дресу новосадске Војводине за коју је током 12 сезона одиграо 546 утакмица и дао чак 586 голова. Као професионалац играо је у Колумбији и Аустрији где је и започео тренерску каријеру. Осим у ове две земље, као тренер радио је у Турској, Либији и Грчкој, у којој живи последњих тридесетак година. Био је селектор репрезентација Југославије и Колумбије.

  (Тоза Веселиновић/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 25. априла 2010. биo je рвач Сретен Дамјановић. И као такмичар, а касније и као тренер, Дамјановић је остваривао врхунске резултате. На домаћој сцени био је неприкосновен освојивши 17 узастопних титула појединачног првака Југославије. Као члан суботичког „Спартака“ био је 19 пута шампион државе. На међународној сцени 8 година није поражен, а на Светским и Европским шампионатима освојио је 7 медаља. Бавећи се тренерским послом Сретен Дамјановић је створио бројне асове: Момира Петковића, Рефика Мемишевића, Давора Штефанека... Добитник је бројних друштвених признања. Уз Стевана Хорвата проглашен је за рвача века у нашој земљи. Уједно, Сретен Дамјановић је једини рвач, спортиста године на нашим просторима.

(Сретен Дамјановић/мп3)

(Слободан Качар/мп3)

У недељу 11. априла гост је била Марија Вегер, наша најбоља кошаркашица свих времена. Била је препознатљива по елегентном стилу игре и врхунском кошгетерском умећу због чега су је звали и „женски Радивоје Кораћ“. Током 14 година за репрезентацију Југославије одиграла је 178 утакмица и на Европским првенствима освојила две сребрне и бронзану медаљу. Више пута је била најбољи стрелац Шампионата. У каријери је одиграла 976 утакмица и постигла 19310 поена, по чему је седма на ранг-листи најбољих светских кошаркашица прошлог века.

Добитник је бројних признања. Између осталог три пута је играла за селекцију Европе и била капитен. Требало би да постане члан европске „Куће славних“ у Алкобендасу, у Шпанији.

(Марија Вегер/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 4. априла 2010. био је фудбалер Милан Галић, један од наших најбољих голгетера свих времена. По квалитетима био је далеко испред свог доба. Одличан техничар, уз то и веома брз, био је претеча фудбалера који ће доминирати десетак година касније.

Првотимац Партизана био је само два ипо месеца, а већ је дебитовао и у државном тиму. За репрезентацију Југославије непрекидно је играо седам година, а на 51 утакмици постигао је 37 голова. Као репрезентативац освојио је златну олимпијску медаљу на Играма у Риму 1960. Исте године заузео је и друго место на Купу нација, а на Светском првенству у Чилеу 1962. био је најбољи голгетер, а Југославија је заузела четврто место.

И у клупском фудбалу Милан Галић је оставио неизбрисив траг. Члан је екипе Партизана која је 1966. доспела до финала Купа европских шампиона, уз то један је од најбољих голгетера црно-белих свих времена. Навијачи белгијског Стандарда прогласили су га најбољим страним фудбалером у историји клуба.

(Милан Галић/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 28. марта 2010. био је атлетичар Дане Корица. Не само као спортисту, красе га изузетна воља и посвећеност било ком послу којим се бави. Тако је превалио пут од болешљивог дечака до врхунског атлетског аса, од занатлије до доктора наукe.

Вишеструки је првак Југославије у тркама на 5 и 10 километара. Његови државни рекорди у овим дисциплинама, постављени 1971. године, још су актуелни. Те године на Европском првенству у Хексинкију био је два пута четврти. Освојач је златне медаље на Универзијади у Москви 1973. Првак Балкана био је чак 12 пута. Тријумфовао је на бројним крос и уличним тркама у Југославији и иностранству. На домаћим такмичењима шест година није изгубио трку. Побеђивао је све најбоље светске атлетичаре свог доба.

После завршетка такмичарске каријере био је веома успешан селектор. Уз то докторирао је на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. Годинама је веома успешан генерални секретар Спортског савеза Србије.

(Дане Корица/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 14.03.2010. године, биo је Милан Валчић, својевремено најбољи рукометни судија на свету. Због повреде, прерано је завршио играчку каријеру. На кратко се посветио тренерском послу у београдском Железничару, а затим је оставио неизбрисив траг као рукометни судија. Био је арбитар на 1926 утакмица, по чему је рекордер на нашим просторима. Од краја 60-тих, па у наредне две деценије, судио је на највећим међународним такмичењима. Водио је 210 утакмица А репрезентација по чему је јединствен у рукометном свету. Судио је на 4 Олимпијске игре и на исто толико Светских шампионата. Био је арбитар на 50 мечева евро-купова, а водио је и 7 финалних утакмица у тим такмичењима.Осим у Европи, Милан Валчић је судио утакмице у Азији, Африци, Северној и Јужној Америци, па га с правом зову и рукометни Одисеј.

(Милан Валчић/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 28. фебруара 2010. биo je један од наших најтрофејнијих спортиста свих времена рвач Стеван Хорват.

(Стеван Хорват/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 21. фебруара 2010. била је једна од најбољих светских рукометашица свих времена Светлана Китић. Већ као девојчица показивала је несвакидашњи таленат. У београдски Раднички је прешла из тузланског Јединства са само 15 година. Две сезоне касније проглашена је најбољом рукометашицом света.

У време највећих успеха Радничког била је водећа играчица тима. Са екипом са Црвеног крста освојила је све што се могло у клупској конкуренцији: 11 титула државног првака, 3 Купа Југославије, 3 Купа европских шампиона и једном Куп победника купова.

Током две деценије за репрезентацију Југославије одиграла је 202 утакмице. Освојила је златну и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Москви и Лос Анђелесу и сребрну на Светском првенству у Јужној Кореји 1990. Као професионалац успешно је играла у Италији, Шпанији и Немачкој.

(Светлана Китић/мп3) 

Гост Спортског споменара у недељу 14. фебруара 2010. био је некадашњи боксерски ас Звонко Вујин. Боксом је почео да се бави у 13-ој, а две године касније постао је репрезентативац Југославије. Наредних 16 година непрекидно је био члан државног тима.

На домаћој сцени освојио је све титуле у појединачној конкуренцији и више трофеја као члан „Баната“ из Зрењанина. Освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Риму 1967. Први је Југословен-освајач олимпјске медаље. На Играма у Мексику био је трећи, а исти успех поновио је на наредним Олимпијским играма у Минхену 1972. Био је познат као нокаутер, али и храбар боксер који није узмицао ни пред ким. И данас је уверен да је бокс суров спорт, али идеалан за васпитање младих.

(Звонко Вујин/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 7. фебруара 2010. био је  бициклиста Радош Чубрић. Имао је необичну каријеру. Бициклизмом је почео да се бави тек у 25-ој години. Несвакидашњим талентом и упорношћу уврстио се у ред великана овог спорта на нашим просторима. Вишеструки је државни првак. Тријумфовао је на бројним тркама у нашој земљи и иностранству. И у поодмаклој животној доби успешно се такмичио. На Светском првенству ветерана освојио је треће место у конкуренцији некадашњих победника Тур д Франса, Ђиро д Италије и других највећих светских трка. Љубав према бициклизму пренео је и на синове Рајка и Радишу, који су као и њихов отац учествовали на Олимпијским играма. По томе је породица Чубрић јединствена у нашем спорту. За допринос спорту Радош Чубрић је добио бројна признања. Између осталог, заслужни је грађанин Краљева.

(Радош Чубрић/мп3)

Гост Спортског споменара у недељу 31. јануара 2010. био је наш најбољи шахиста свих времена, велемајстор Светозар Глигорић. Титулу велемајстора добио је 1951. и наредне две деценије био је у најужем кругу врхунских светских велемајстора. Годинама је важио за најбољег шахисту света ван Совјетског савеза. Тријумфовао је на најпрестижнијим турнирима, а три пута је био и учесник мечева кандидата за светског првака. Дао је и огроман допринос развоју шаховске теорије. За име Светозара Глигорића везани су и највећи успеси нашег шаха. Више од три деценије био је репрезентативац Југославије. За то време је освојио чак 12 олимпијских и 10 медаља на Европским првенствима. Истовремено са шаховском, Светозар Глигорић је имао и успешну каријеру новинара у Борби, НИН-у и Радио Београду. Написао је и петнаестак књига са шаховском тематиком. Иако ће 2. фебруара напунити 87 година, још увек је веома виталан и активан. Већ неколико година се бави компоновањем музике, а управо приводи крају израду свог првог компакт диска.

(Светозар Глигорић/мп3)

Гост Спортског спомeнара у недељу 24. јануара био је један од наших најбољих шахиста свих времена, велемајстор Борислав Ивков.

У вишедеценијској каријери постигао је низ врхунских резултата. Био је победник првог Светског омладинског шампионата у Бирмингему 1951. Као дугогодишњи репрезентативац Југославије освојио је 10 олимпијских медаља и 5 одличја са Светских и Европских првенстава. Био је и учесник турнира кандидата за светског првака. Уз три титуле државног првака, тријумфовао је на бројним турнирима широм света. И у позним годинама играо је врхунски, па је 2006. тријумфовао на Европском првенству ветерана у Давосу у Швајцарској. Успешно се бави и тренерским послом. Као селектор женске репрезентације Југславије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству у Батумију, у Грузији, 1999. Више година водио је и репрезентацију Порторика. Аутор је више запажених шаховских књига.  

(Емисија 24.01.2010. године/мп3)

Рукометни тренер Јездимир Станковић био је  гост Спортског споменара у недељу 17. јануара 2010. После прекида фудбалске каријере због повреде, већ у деветнаестој години постао је рукометни тренер. Од краја 50-тих, па у наредне четири деценије био је један од најбољих рукометних стручњака на нашим просторима. Освојио је 9 Првенстава и Купова Југославије. Рукометашице ОРК Београда довео је до финала Купа европских шампиона, а играче Металопластике међу четири најбоља тима у истом такмичењу. Као селектор или тренер водио је 212 утакмица репрезентације Југославије. Са државним тимом освојио је златну медаљу на Светском првенству 1973. а два пута је тријумфовао и на Медитеранским играма. Створио је више од 30 рукометаша највише светске класе: Исаковића, Вујовића, Цветковића, Бутулију, Јовановића, Перуничића, Миру Јасић, Радмилу Парезановић...

Као један од водећих стручњака свог доба био је чест предавач Светске и Европске рукометне федерације у више земаља. Најчешће у Шпанији и Француској.

  (емисија 17.01.2010./мп3)

Рукометаш  др Бранислав Покрајац, био је гост Спортског споменара  10. јануара. Већ као основац и члан Друштва за телесно васпитање „Партизан" стекао је љубав према спорту. Толико брзо је напредовао, да је као средњошколац био првотимац ОРК „Београда" а као бруцош ДИФ-а и државни репрезентативац. Једини у нашем спорту и као играч и као тренер освојио златне олимпијске медаље.

Током играчке каријере стекао је највишу универзитетску титулу, а истовремено се бавио и тренерским послом. Годинама је један од водећих тренера, па је као инструктор Светске и Европске рукометне федерације преносио рукометно знање широм света. Био је селектор Југославије, Шпаније и САД, а као тренер водио је екипе у нашој земљи, Португалу и Катару.

(емисија 10.01.2010./мп3) 

Бранислав Лончар, један од наших најтрофејнијих стрелаца и стручњака свих времена, биће гост „Спортског споменара“ у недељу 20. децембра. 2009. Врхунске такмичарске домете Лончар је остваривао пре 50-ак година. Освајао је медаље на Светским и Европским шампионатима. Био је првак Медитерана и светски рекордер, а најбољи спортиста Југославије 1965. После такмичарске, посветио се тренерској каријери. Највећи успеси нашег стрељаштва на међународној сцени везани су за период када је Бранислав Лончар био селектор. Под његовим воћством, током последње деценије прошлог века, наши стрелци освојили су око 200 медаља на најзначајнијим интернационалним такмичењима.

(Бранислав Лончар 20.12.2009./мп3) 

Ранко Жеравица један од наших најтрофејнијих кошаркашких стручњака, биће гост Спортског споменара у недељу 13. децембра. Био је солидан кошаркаш београдског Радничког, а тренер истог клуба постао је случајно. Унео је низ новина у овај спорт, због којих је често бивао несхваћен, чак и оспораван. Међутим, као селектор са репрезентацијом Југославије освојио је седам медаља на највећим такмичењима, укључујући и титуле олимпијског и светског шампиона. После успеха, увек је у први план истицао играче. Добитник је бројних признања, и члан Куће славних Светске кошаркашке федерације у Алкобендасу у Шпанији.

Тенисерка Јелена Генчић била је гост Спортског споменара у недељу 06.12.2009. Ред, рад и дисциплина, то је животни мото који је у спорту одржава већ шест деценија. Најпре је била рукометни голман и као репрезентативка Југославије освојила бронзану медаљу на Светском првенству 1957.

(Радио Београд 1 од 16.00 до 17.00 часова, Јелена Генчић/мп3)

Познати одбојкашки стручњак Лазар Гроздановић био је гост Спортског споменара у недељу 29.11.2009. Било је речи о његовом одрастању на београдском Црвеном крсту, бављењу фудбалом и глумом. Као један од утемељивача одбојке у некадашњој Југославији, говорио је о почецима, развоју и првим међународним успесима овог спорта, у којима је и сам имао огроман удео. Са мањим прекидима био је селектор Југославије 28 година. Осим освајања бројних медаља, оформио је селекцију која је 1995. заузела треће место на Европском првенству, а наредних година ушла у ред водећих светских репрезентација.

(Радио Београд 1, од 16.00 до 17.00 часова, Лазар Гроздановић/mp3)

Гост прве емисије у недељу 1. новембра 2009, био је Борислав Станковић, један од родоначелника југословенске кошарке и спортски дипломата. Било је речи о настанку кошаркашких терена на Малом Калемегдану, првим успесима домаће кошарке и тадашњим асовима, каријери Борислава Станковића у Италији, његовом раду у Светској кошаркашкој организацији и доприносу ширењу овог спорта на све делове света...

(Борислав Станковић/мп3)

Великан нашег шаха, Љубомир Љубојевић, био је гост „Спортског споменара“ у недељу 8. новембра 2009. Као дечак најпре је тренирао фудбал у „Црвеној звезди“. После симултанке велемајстора Светозара Глигорића, са којим је ремизирао, упловио је у шаховске воде. Врло брзо, са 20-ак година, израстао је у врхунског шахисту. Две године за редом био је трећи играч планете, иза светских првака Анатолија Карпова и Гарија Каспарова. Остао је упамћен као велики шаховски комбинаторик. Одиграо је бројне партије непролазне лепоте.

(Љубомир Љубојевић/мп3)

Од скупљача лоптица до врхунског тениског стручњака, тако би се могла описати каријера Радмила Арменулића. У недељу, 15. новембра 2009. године, од 16.00 до 17.00 часова, он је говорио о одрастању на београдском Дорћолу, првим тениским корацима на Малом Калемегдану, играчкој и тренерској каријери у нашој земљи и Немачкој. Посебно поглавље посвећено је његовом раду као селектора некадашње Југославије. На том месту је био 17 година и 3 месеца, по чему је рекордер у тениском свету. Тада је Југославија све време играла у светској групи Дејвис купа, и чак три пута била у полуфиналу. Афирмисао је бројне тенисере, дао је шансу још неафирмисаном Слободану Живојиновићу који ће касније постати један од водећих светских тенисера. За све што је учинио за развој овог спорта, Радмило Арменулић је од Светске тениске федерације 1997. године добио Медаљу за допринос тениској игри.

(Радмило Арменулић/мп3)

Гост емисије 22.11.2009. године је наш прослављени маратонац Фрањо Михалић. Слушаћете његова сећања на почетке бављења спортом од фудбала, бициклизма па до маратона, успоне, врхунске домете попут оног на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године и многим маратонским тркама широм света, и на разне занимљивости са путовања. Ту је и редовна рубрика „Спорт у анегдотама“ у којој Милунка Лазаревић, шаховски велемајстор прича о шаховском маратону између Михаила Таља и Давида Бронштајна.

(Фрањо Михалић/мп3)