|
 РИЗНИЦА, РАДИО БЕОГРАД 2, НЕДЕЉА, 14.00 -16.ОО
Уредник и аутор: Соња Малавразић (на слици)
Из РИЗНИЦЕ издвајамо:
|
 „Ризница“, недеља, 12.09.2010: Проф. др Милка Чанак Медић ,архитекта, говори о археолошком локалитету Felix Romuliana, који се од 2007. године налази на Унесковој листи светске културне баштине. У Гамзиграду, како се овај локалитет звао пре него што је откривен натпис Felix Romuliana, Милка Чанак Медић је радила од 1954. до 1972.године. Проучавајући остатке архитектонске масе , направила је реконструкцију , која је говорила о велелепности грађевине. Највише се посветила западним вратима
трђаве , где је пронађено на стотине богато клесаних украса фасаде. Реконструкција декоративних ансамбала ,као и мозаици које су открили археолози, говорили су о значају грађевине. То није био римски каструм, како се некада веровало, већ палата.Нагађало се да је то Ромулијана, али потврда за то - добијена ј е открићем каменог натписа Felix Romuliana. Данас Felix Romuliana прима посетиоце у оквиру Централне манифестације Дана европске баштине, која се одвија и у Рајачким пивницама, Неготину и у Зајечару.
 
Тим поводом за „Ризницу“ говори Бора Димитријевић, директор Народног музеја,
који за ову прилику отвара нову музејску поставку.
Уредник и аутор: Соња Малавразић.
|
|
 Ризница 05.09.2010: Медитеранска исхрана улази на УНЕСКО-ову Листу светске културне и природне баштине? Комитет УНЕСКО–а заседаће у новембру у Најробију, и ако буде усвојио предлог Италије, Шпаније, Грчке и Марока - медитеранска кухиња ће се наћи на листи нематеријалног културног наслеђа . Риба, плодови мора, маслиново уље, поврће, зачинске траве, вино...основа су медитеранске исхране. Дуговечност становника Медитерана објашњава се оваквим начином исхране! У „Ризници“ слушамо др Златка Стојовића из Херцег Новог ( на слици) и друге Бокеље , чија „кужина“ припада медитеранском начину исхране.
Уредник и аутор: Соња Малавразић.
 
|
„Ризница“, недеља, 29.08.2010. 14:00
|
 Италијани из Болоње, Роза Дамико, историчарка уметности, и Камило Тароци, рестауратор и конзерватор (на слици), говоре за „Ризницу“ о својој рецепцији српских средњевековних манастира које су посетили током августа у долини Лима. Видевши Милешеву, Давидовицу, Куманицу, цркву св Петра и Павла , као и друге светиње – уочили су, између осталог, сличности фрескописа наших храмова са делима из XIII и XIV века у Тоскани, Сијени, Болоњи... Уверили су се у лепоту и значај српске средњевековне уметности у свету.То је и почетак њиховог деловања на пројекту који је 2005. године покренуо Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу, под називом „На светим водама Лима“.
Уредник и аутор: Соња Малавразић
|
„Ризница“, недеља, 22.08.2010. 14:00
|
 Данас у „Ризници“ др Ненад Љубинковић говори о књигама из области фолклорологије које су ушле у ужи избор за награду „Миле Недељковић“. Свештеник Томислав Миленковић (на слици), старешина цркве Св. Петра и Павла у Расу, указује на проблеме који прете храму: Нови Пазар се убрзано шири, готово да је ушао у порту. Овај град, Петрова црква и манастир Ђурђеви Ступови - налазе се на Листи светске културне и природне баштине УНЕСКО-а.
Уредник и аутор: Соња Малавразић
|
„Ризница“, недеља, 15.08.2010. 14:00
У недељу 15.08.2010. године у 14 часова гост „Ризнице“ је била Вера Павловић Лончарски (на слици), директорка Завода за заштиту споменика културе Србије , која је била члан делегације Србије на 34. заседању Комитета за светску баштину УНЕСКО-а у Бразилији, од 25. јула до 4. августа 2010. Ово заседање Комитета за светску баштину је од изузетног значаја за будућност културне баштине у Србији.
Комитет је усвојио прелиминарну листу културних добара која ће у наредном периоду бити номинована за Листу светске културне баштине. Међу њима су Царичин град, манастир Манасија, град Бач са околином, пивнице Неготинске крајине и Смедеревска тврђава. Комитет за светску баштину УНЕСКО-а одложио је усвајање Одлуке о стању конзервације „средњевековних споменика на Косову (Србија)“,односно манастира Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка, који су на листи светске баштине у опасности. У наставку “Ризнице” можете слушати учеснике међународне ликовне колоније у Студеници.
Уредник : Соња Малавразић
|
 После усвајања Унескове Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине, Србија формира своју листу добара, са које ће бити изабрани „кандидати“ за Унескову листу светског „неопипљивог“ наслеђа. О улози коју у том пројекту има
Етнографски музеј у Београду, у емисији Ризница у недељу 08.08.2010. године говори проф.др Весна Марјановић (на слици).
 Директор Археолошког парка Виминацијум др Миомир Кораћ ( на слици) износи нам у истој емисији сећања на узбудљиве тренутке најновијих открића у Римском амфитеатру: скулптури од жада изванредне израде, колумбаријуму,реткој гностичкој урни са почетка 3.века и другим предметима. Виминацијум се налази недалеко од Костолца, на простору римског војног логора и престонице провинције Горње Мезије,настале у првом веку. Сваке године нас обогаћује новим сазнањима. Није ни чудо, каже Миомир Кораћ, јер 450 хектара недирнутог простора крије у себи остатке храмова, тргова, улица, купатила, амфитеатра, палате, хиподрома…
Уредник и аутор: Соња Малавразић.
|
 У „Ризници“ Радио Београда 2 у недељу 01.08.2010. године говори др Бранко Сбутега (на слици), почасни адмирал београдског огранка Бокељске морнарице, организације основане пре 12 векова.
Наиме, на Петровдан, током Дана Књижаре Со у Херцег Новом, (на слици иапод) представљено је репринт издање књиге „Прчањ“ дон Ника Луковића из 1937. године. Др Бранко Сбутега , Србин римокатоличке вере, како нам се представио , познати београдски ортопед – открива нам непознате делове биграфије дон Ника Луковића, доносећи сложену слику о животу мултиетничке Боке Которске. Као човек широке културе и прави народни свештеник, Дон Нико Луковић је неуморно проповедао братство међу народима.“Бити истински Бокељ значи не припадати ниједној опцији која нас дијели национално и вјерски.Животописи угледних грађана Прчња, које нуди ова књига, доказују да су управо они прије 200 година били грађани свијета и својим животним стазама били дио европских интегртивних путева“, каже др Бранко Сбутега. Дон Нико Луковић био је мецена и колекционар уметничких дела, трајно наднет над конзерваторским пословима, писац, популаризатор културно-уметничке баштине.Испред црве у Прчњу, поред Његошеве бисте, Штросмјерове,Змајевићеве,Андрије Качића Миошића, постављена је и биста Дон Ника Луковића.
 
Уредник и аутор: Соња Малавразић.
|
|
 У недељу 25.07.2010. године у “Ризници“ можете да слушате разговор са мр Предрагом Крстићем о теми „Филозофска животиња – зоографски наговор на филозофију“. То је, заправо, назив његове књиге која је 2008.године добила награду „Никола Милошевић“ Радио Београда 2.
Уредник: Соња Малавразић.
|
|
Издање Ризнице у недељу 18.07.2010. посвећујемо низу звучних драгуља којима је недавно обогаћена тонска ризница Радио Београда. Наиме, из Тонског архива Немачког радија из Висбадена добили смо јединствене говорне и говорно-музичке снимке који су нам битно недостајали. Све до сада нисмо, рецимо, знали како је звучао директан радио пренос сахране краља Александра 1934. године, како је изгледао дочек Новe 1939. године на заједничком таласу европских станица, укључујући, наравно, и Радио Београд, како се Јосип Броз Тито обратио руским слушаоцима из Радио Москве априла 1944. године, итд. Реч је о укупно седам снимака велике вредности.
 
А снимке о којима је реч открио је пасионирани истраживач старог радио звукa др Драгољуб Покрајац, који је иначе експерт на пољу компјутерске технологије и професор на универзитету Делевер у САД. Др Драгољуб Покрајац истраживао је Тонски архив Немачког радија у Висбадену у сарадњи са нашим истакнутим аутором у домену документарне радиофоније Драгославом Симићем и уз подршку Ђорђа Малавразића, главног и одговорног уредника Радио Београда 2. Управо ови људи, заједно са проф. др Љубодрагом Димићем, представили су поменуте радио снимке у Задужбини Илије Милосављевића Коларца.
|
 У недељу, 11.07. 2010, у „Ризници“ можете да слушате разговор са др Олгом
Зиројевић, историчарем, о утицају Турака на исхрану Срба, од 15. до 19.века.
Уз затечене житарице: пшеницу, јечам, просо, раж и овас, гајиле су се хељда,
крупник, пиринач. Сем нових пољопривредних култура које су донели Турци, са
Запада су почеле да пристижу, из новооткривених земаља, паприка, кукуруз,
пасуљ, кромпир и парадајз.
 Воћни фонд је у време турске владавине обогаћен бресквом-шефтелијом,
мушмулама, кајсијама и турунџама, горким поморанџама. Месо се често припремало у комбинацији са воћем или без њега, у разним облицима. Најпознатији су кебаб, ћевапи, сарме и пуњене паприке. Као мезе (предјело) служиле су се долме (пуњено поврће), бурек са поврћем, сиром или месом. Пио се јогурт, боза, вино, нешто налик на пиво, ракија и кафа. Посластице су биле: баклава, рахат-локум, слатко...
После 15 сати емитоваћемо репортажу снимљену на Пештеру „Пред судом обичаја“.
|
|
|
„Ризница“ – недеља, 4.7.2010,
Уочи рођендана Николе Тесле, 10. јула, проф. др Симо Елаковић износи своја сећања на време које је провео у Музеју Николе Тесле почетком педесетих година прошлог века, када је Музеј био стециште филозофа, научника и уметника. Тада су студенти филозофије долазили на вежбе које је њихов професор Вељко Кораћ, истовремено директор Музеја, држао у том амбијенту. Према сведочењу Сима Елаковића, др Вељко Кораћ је био фасциниран причом Николе Тесле који се, као трогодишњи дечак, сусрео са електрицитетом.На заласку студеног дана мали Никола је помиловао мачка по леђима и она се за тренутак претворише у плочу светлости...Отац му објасни да је то статички електрицитет. Међутим, „дан на дан“ Тесла се питао шта је електрицитет. Ни после 80 година, како пише, није сазнао. Али, као дете, када је видео електрицитет на леђима свог мачка, запитао се: Није ли природа једна велика мачка? Ако јесте, ко је милује по леђима?
|
 |
У Ризници, у недељу, 27. јуна 2010 године, разговарано је са проф. др Ненадом Љубинковићем о теми КОСОВСКИ БОЈ - МИТ, ЛЕГЕНДА, ИСТОРИЈА.
Било је речи о касноантичком локалитету Сирмијум, чија се царска палата налази у центру Сремске Митровице. Тај археолошки локалитет, данас познат као Визиторски центар, заштићен је на јединствен начин у Србији - јаким зидовима који у луковима носе провидну кровну конструкцију. Између осталих,тим поводом говорио је др Мишел Вернер, професор универзитета у Њујорку и Љубиша Шулаја, директор Звода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.
|
 |
ВИЗАНТИЈСКИ СВЕТ И СРБИ - То је тема разговора са академиком Љубомиром Максимовићем, у недељу, 20. јуна, у 14 сати у "Ризници".
Љубомир Максимовић је историчар византолог,професор-емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на предмету Историја Византије, директор Византолошког института и члан САНУ, почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академије. Био је декан Филозофског факултета (1994-1996) и председник Удружења историчара Србије (1978—1980). Један је од најистакнутијих српских византолога. Од 1996. потпредседник је Association Internationale des Etudes Byzantines. Учествовао је у стварању "Историје српског народа од досељавања на Балкан до 1918." у 10 томова. Уредник и водитељ је Соња Малавразић.
|
 У "Ризници", Радио Београда 2 у недељу 13.06.2010. године можете слушати казивање о шездесет осмој Душана Макавејева, филмског аутора који је од свих наших синеаста најзаступљенији у иностраним историјама и енциклопедијама филма, нарочито у поглављима која се односе на авангарду. Он је у јунским данима 1968. године био члан Акционог одбора, држао говоре и приказао студентима Ејзенштејнов неми филм "Оклопњача Потемкин", на који су они бурно реаговали, понављајући својим узвицима натписе на платну као што је "Доле диктатура!". Сам је тих дана документарно снимио за Телевизију Београд обиман филмски материјал, који је однет из Телевизије и није му ни до данас враћен. Осим о овим доживљајима, Макавејев приповеда о својим филмовима "Невиност без заштите" и "Мистерије организма", који су везани за светски дух шездесет осме. Посебно је занимљива прича о томе како су настали ФЕСТ и програм "Конфронтације" и како је Макавејев, усред кампање против "Мистерија организма", за дуго напустио земљу.
 Казивање Макавејева прате оригинални тонски документи , звучни сегменти из његових филмова и говори из шездесет осме: Драгољуба Мићуновића, Светозара Стојановића, Николе Милошевића, Десанке Максимовић, Борислава Михајловића Михиза, Душана Радовића и Михаила Ђурића.
Аутори ове документарне целине су Ђорђе и Соња Малавразић.
 У "Ризници" 6. јуна 2010. године, можете слушати проф. др Стевана К. Павловића, историчара из Велике Британије, који је прошле недеље био гост издавачке куће Клио у Београду, поводом изласка из штампе његове књиге ХИТЛЕРОВ НОВИ АНТИПОРЕДАК- Други светски рат у Југославији. У издању куће Клио 2004. године изашла је ИСТОРИЈА БАЛКАНА 1804-1941 Стевана Павловића, а 2007. СРБИЈА - ИСТОРИЈА ИЗА ИМЕНА, књига која представља покушај да се сагледа историја Србије као земље која је постојала столећима у различитим границама, опстајала на удару историјских сила и била под утицајем разнородних идеја. Уредник и аутор је Соња Малавразић.
 У "Ризници" у недељу 30.05.2010. године говоримо о Заводу за заштиту споменика културе града Београда - поводом 50 година његовог постојања! Завод је основан 27.маја 1960. године Решењем Народног одбора града Београда бр.1861/60. Континуитет деловања кроз различите друштвене епохе, сведочи о напорима више генерација стручњака (архитеката, историчара уметности, историчара, етнолога, археолога и др.) у остваривању мисије заштите непокретних културних добара на подручју Београда. У четвртак вече је одржана свечаност испред зграде Завода на Калемегдану, а у петак научни скуп. За "Ризницу" говоре мр Милица Грозданић (на слици), директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда, Лилијана Ратковић и Саша Бановић, бивше директорке, као и други који раде и који су радили у Заводу.
|
 Поводом празника Света Тројица у РИЗНИЦИ у недељу 23.05.2010. године разговорамо о икони Андреја Рубљова "Света Тројица" са др Татјаном Стародупцев, историчарком уметности. Реч је о икони Свето тројство Старог завета или Аврамово гостопримство, насталој, вероватно, 1411. године. На Стоглавом сабору 1551. ова икона проглашена је за идеaл у изради црквених слика. Православна црква, монаха сликара Андреја Рубљова слави 4. јула. О заштити и презентацији српског културног наслеђа из фонда Српског црквеног музеја Будимске епархије у Сент Андреји, говоре Коста Вуковић, кустос Музеја, Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, којој је рестаурација поверена, и Данијела Королија Црквењаков, рестауратор. Деведесетогодишња Зденка Живковић, сликар - кописта фресака, наставља да нам износи сећања на свој вишедеценијски рад у српским средњовековниом храмовима.
"Студеница – осам векова сликарства"-то је тема о којој говоримо у "Ризници" 16.05.2010. године. Наиме, у понедељак , у у Галерији фресака у Београду , отворена је изложба под истим називом, а синоћ, у Ноћи музеја, посетиоци су имали прилику да у адаптираном простору Галерије фресака пођу у узбудљиву шетњу, откривајући изузетну лепоту студеничког живописа старог осам векова.
 О манастиру Студеница ( од 1986. на УНЕСКО Листи светске културне и природне баштине) и надалеко чувеном живопису, говори мр Бојан Поповић, аутор изложбе . И ово је прилика да сазнате колики је значај Студенице за наш културни идентитет и зашто је Студеница препозната као светска културна вредност. За "Ризницу", ексклузивно, своја сећања на рад у Студеници износи госпођа Зденка Живковић, сликар - кописта фресака.
Уредник и аутор: Соња Малавразић.
 Ове године обележавамо цео век од рођења Меше Селимовића. Тим поводом у "Ризници" 02.05.2010. године гостује проф.др Предраг Пипер (на слици). Разговарамо о теми "Актуелност погледа Меше Селимовића на реформу Вука Караџића" Меша Селимовић је објавио књигу "За и против Вука". Она је писана 1966.године, упоредо са чувеним романом "Дервиш и смрт", али је било извесних тешкоћа око њеног објављивања. Селимовић је сматрао да Вуково дело има епохалан значај, али није пропуштао ни да изложи критици нека Вукова схватања. Уредник и аутор: Соња Малавразић.
|
Ризница (РБ2) 
