♦♦♦ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА СНС ♦♦♦ АНА ИВАНОВИЋ ЗАВРШИЛА ТАКМИЧЕЊЕ НА РОЛАН ГАРОСУ ♦♦♦ ПРЕКРШАЈНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД У КАТАНИЋЕВОЈ ♦♦♦ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: СРБИЈА ИЗНАД СНС-А ♦♦♦ НОВАЦ У ОСНОВИ ЗА И ПРОТИВ ЧЛАНСТВА У ЕУ ♦♦♦ СЕЛАКОВИЋ: СРБИЈА ЈЕ УРАДИЛА СВЕ И НА ПОТЕЗУ ЈЕ ЕУ ♦♦♦ РУСКИ ТУРИСТИ САДА МАСОВНО ПУТУЈУ У ГРЧКУ ♦♦♦ ЂУРИЋ: УСКОРО РЕШЕЊЕ ЗА ПУТНЕ ИСПРАВЕ ЗА СРБЕ СА КОСОВА ♦♦♦ ПУТИН: РЕАГОВАЋЕМО ЗБОГ ПРО НАТО У РУМУНИЈИ ♦♦♦ ДАНАС ИЗБОРНА СКУПШТИНА СНС
Почетна страна arrow У средишту пажње РБ1
29.05.2016
РАДИО БЕОГРАД
Почетна страна
91. рођендан РБ
Управа
Вести
Контакт
Маркетинг РБ
Фреквенције
Издавачка делатност
Индок билтен
РТС на сателиту
Документација РБ
Библиотека РБ
Линкови
Мапа сајта
Претрага
Избори 2016
met2015.jpg
Зелени, Црни лист
Да Вас подсетимо
96.jpg
BeoTelNet
Сателитски Програм
Сателитски програм
ПРОГРАМИ
Радио Београд 1
Радио Београд 2
Радио Београд 3
Београд 202
Драмски програм
ЕМИСИЈЕ
Седмица РБ1
У првих пет РБ2
Сваштара 202
Таласање РБ1
Гозба РБ2
Визија 202
Спортски споменар РБ1
Град РБ2
Музичка плетеница РБ1
Спорови у култури РБ2
У средишту пажње РБ1
Време музике РБ2
Хит Недеље 202
Како слушати музику РБ2
Индекс 202
Српски на српском РБ1
Светска сцена РБ2
Код два бела голуба РБ1
Клуб 2 РБ2
Пут свиле РБ2
Изворишта РБ1
Говори да бих те... РБ2
Вечерас заједно РБ1
Дигиталне иконе РБ2
Сусретања РБ1
Ризница РБ2
Ноћни програм РБ1
Степеник РБ2
Невидљиви људи РБ2
Етника РБ1
Игла на винилу РБ2
Соларис РБ2
Поп карусел РБ1
Антикотека РБ2
Чекајући ветар РБ2
Од злата јабука РБ2
Храм РБ2
Речено и прећутано РБ2
Џез сцена РБ2
Неонска дуга РБ2
Музичка продукција
РЕКЛИ СУ
Александар Вучић
Роберт К. Млађи
Милош Земан
Сергеј Лавров
Новак Ђоковић
Томислав Николић
Владимир Путин
Ивица Дачић
У средишту пажње (РБ1) Штампа
22.04.2008 11:37

 

Магазин У СРЕДИШТУ ПАЖЊЕ емитује се на Првом Програму Радио Београда сваког радног дана од 17.00 до 18.00 часова.

Избором саговорника и тема доприноси афирмацији позитивног начина мишљења, подстиче људе да се креативно односе према стварности, помаже онима којима је потребна помоћ. То није емисија у којој се трага за аферама и скандалима већ је емисија у којој се траже решења за свакодневне проблеме. У потпуности одговара актуелним друштвеним збивањима и изазовима. Сваког дана је присутна форма разговора са стручњацима и познаваоцима, носиоцима акција и пројеката, учесницима и заинтересованим људима. Наравно, телефон је отворен, тако да и слушаоци које изабрана тема интересује увек могу да дају допринос емисији, било својим коментаром , било питајући госте. Исто то могу урадити и на овом сајту.

Аутори емисије су Дијана Иванов Кадић, Слободан Николић, Оливера Симић Милошевић, Ивана Прибићевић и Оливера Стајић.

Е-маил контакт: Ова адреса је заштићена од робота. Потребна вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

 

                 

ИЗБОР ИЗ ЕМИСИJA

 

 

 

 

 

be-different.jpg

Где је граница између нормалног и патолошког понашања? Како се уочавају и оцењују поремећаји у функционисању појединца, породице или друштва? Да ли је поремећај личности болест или стање? Када је личност поремећена? Шта је уопште нормалност? 

Које су карактеристике нормалних, прилагођених и зрелих личности? Како се појединац у савременом друштву суочава са стресом ? Због чега неки људи "пуцају" под теретом све бржег и неизвеснијег темпа живота и проблема који га прате, док се други лакше прилагођавају и адаптирају?

Од чега то зависи: темперамента, карактера, интелигенције, околине, генетике? Због чега приватна и јавна комуникација често "склизне" у емоције са увредама на рачун личности? Шта је у позадини наших тегоба? Како да сачувамо ментално здравље? 

Све су то питања која отварамо у емисији У средишту пажње 27.05.2016. Гости су Драган Швракић, професор психијатрије на Вашингтон универзитету у Сент Луису, чији истраживачки радови спадају у најцитираније у интернационалним размерама и Мирјана Дивац Јовановић, професор Департмана за психологију на Факултету за медије и комуникације у Београду. "Гранична личност и њена различита лица" - назив је њихове најновије књиге коју је објавио Clio. Ауторски тим кога чине психијатар и психолог у овом приручнику нуди одговоре на бројна питања и дилеме како за стручњаке из области менталног здравља, тако и за све читаоце који се интересују за проблеме личности.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.

 


usp 2605.jpgДа ли припадници војске и полиције имају на располагању механизме за борбу са стресом који носе њихове професије? Шта се чини да се смањи стопа самоубистава, обезбеди родна равноправност и елиминише мобинг?

Гости емисије у Светлана Ђурђевић-Лукић из Центра за истраживање јавних политика и Слободан Спасић, психолошки саветник при Полицијском синдикату Србије.

Емисију У средишту пажње 26.05.2016. уређује и води Ненад Милитаревић

(У средишту пажње 26.05.2016/мп3

 

 

usp 2505.jpgОдмор на селу - некада привилегија богатих, данас доступно готово свима. Колико је код нас развијен сеоски туризам? Како привући стране туристе? Помаже ли држава власницима руралних газдинстава?

О томе говоре Павле Ђукић из Туристичке организације Србије, Сања Кнежевић, председница Групације за рурални туризам Привредне коморе Србије и Милутин Јовановић, власник етно куће у селу Мионица изнад Косјерића.

Емисију У средишту пажње 25.05.2016. уређује и води Николина Миљковић.

 (У средишту пажње 25.05.2016/мп3)

 

 

licni-bankrot.jpgШта значи лични банкрот? Када се проглашава? Да ли је то прихватљиво решење за презадужене грађане? Када ће овај концепт законски заживети у Србији?

Статистика показује да у овом тренутку сваки становник Србије у просеку дугује око 900 евра на име различитих кредита, пореза, комуналија и осталих трошкова које све теже отплаћује. Без посла, са укућанима који зараде по неки динар, неплаћеним рачунима, извршиоцем који куца на врата....Шта може човек да предузме када притисне беспарица? Како се, незванично најављује, очекује се да ускоро буде озваничена и законска могућност да презадужени прогласе лични банкрот. 

Стручњаци, међутим не могу да се сагласе о томе да ли је боље да се у Србији донесе закон о личном банкроту као што су то урадиле, осим развијених земаља и неке земље у нашем окружењу. И дужници не разумеју како би им стручњак, односно финансијски тутор- који би у случају проглашења личног банкрота у потупуности управљао њиховом имовином- помогао, кад ионако немају шта да троше зато што су изгубили посао, живе на минималцу, не примају редовно плату и зато не могу редовно да извршавају своје обавезе. Бројне су дилеме, али суштинско је питање - да ли је лични банкрот стратегија за преживљавање или сламка спаса као шанса за нов финансијски почетак? Који износ дуга би дужник требало да има да би био кандидат за лични банкрот?

Када би проглашавање личног банкрота била добра опција за презадужено становништво када већ постоје прихватљива решења за клијенте банака који имају проблеме у отплати кредита? 

Да ли су сви грађани који имају финансијске проблеме кандидати за лични банкрот, без обзира на околности конкретног случаја? Односно шта у теорији ( али и у реалном животу) значи стечај појединаца? На који начин би стечајни управник , односно финансијски тутор омогућавао минимум егзистенције дужницима?

О овим и другим питањима која се односе и на решавање проблематичних кредита говоре гости емисије У средишту пажње 24.05.2016: економисти - професор Бранко Живановић са Београдске банкарске академије и професор Факултета за економију, финансије и администрацију, Горан Радосављевић.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и (011) 322 54 99.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић. 

  (У средишту пажње 24.05.2016/мп3 ) 

 


usp 2305.jpgКaкo сaчувaти здрaвљe зубa и дeсни? Кoликo je вaжнa рeдoвнa хигиjeнa? Кaкo нaстaje зубни кaриjeс и зaштo сe дeсни пoвлaчe? Штa сaврeмeнa стoмaтoлoгиja мoжe дa пoнуди у лeчeњу тих прoблeмa?

Гoсти Здрaвствeнe трибинe су стoмaтoлoзи др Aнa Joтић и др Рaдмилo Симић.

Брojeви тeлeфoнa зa укључeњa слушaлaцa су (011)322 5099 и (011) 322 5299.

Урeдник и вoдитeљ емисије У средишту пажње23.05.2016. je Ивaнa Прибићeвић.

      (У средишту пажње 23.05.2016/мп3 )

         

 

usp 2005.jpgМлади и предузетништво - од идеје до реализације... Како покренути сопствени посао? Шта је за то потребно? Добар бизнис план, иницијатива или храброст? На какве препреке наилазе млади почетници у бизнису? Како их решавају? На који начин им на путу самозапошљавања и опстанка у послу помаже "Караван омладинског предузетништва"?

У години предузетништва покренут је пројекат "Караван омладинског предузетништва" - Привредни форум младих са циљем да се млади упознају са могућностима и изазовима оснивања и успешног вођења сопственог посла, али и како да се подстакне развој предузетничке свести. Прва фаза пројекта је успешно завршена, почиње друга.

Према подацима Републичког завода за статистику, четвртина незапослених у Србии је млађа од 30 година. Много се говори о немогућности да чак и они најобразованији нађу посао. Такође, млади људи због финансијских потешкоћа и пословног амбијента готово да нису охрабрени да се упусте у предузетништво, па од 10 подухвата и покушаја, девет су неуспешни!

Како би се не само статистика, већ и егзистенција образованих људи поправила - младе охрабрује Привредна комора Србије, партнер у пројекту "Каравана омладинског предузетништва". Обилазећи градове у Србији, спаја искусне и оне који се премишљају да ли да се опробају на тржишту, помаже младима како да уђу у предузетнички свет и како да се у њему позиционирају.

Шта младе подстиче, а шта их спречава да покрену сопствени бизнис? Колико су заинтересовани за предузетништво? Чија подршка им је потребна?

Гости емисије У средишту пажње су успешни млади предузетници: Бранимир Плазинић, инжењер , власник фирме " Плазматех" из Чачка, који је упркос доброј пословној понуди из Немачке одлучио да остане у родном граду и Жељко Милошевић, власник фирме "Просафе" из Аранђеловца. У студију ће бити и представници "Каравана омладинског предузетништва" - привредног форума младих - Владимир Радовановић и Маријана Маринковић. Саговорница је и Нермина Љубовић, директорка сектора за привредни систем Привредне коморе Србије.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 20.05.2016. је Оливера Симић Милошевић.

     ( У средишту пажње 20.05.2016/мп3 )     

 

 

 

muzeji-srbije-10do10-2016.jpg

 Од Врбаса и Шида до Неготина, Јагодине или Рашке… Шта се ових дана може видети у музејима широм Србије? Каква је посећеност и који је значај манифестације "Музеји Србије, десет дана од 10 до 10"?

Гошћа емисије је Биљана Ђорђевић, главна координаторка манифестације, а путем телефона у разговор ће се укључити кустоси и директори музеја, они који први пут учествују и они који већ имају искуства...

Уредник и водитељ емисије 19.05.2016. је Ивана Прибићевић.

 ( У средишту пажње 19.05.2016/мп3 )      

 

 

usp 1805.jpgМала матура - испит знања и зрелости за ђаке и родитеље. Како се припремати за малу матуру? На основу чега бирати будућу средњу школу? Прати ли наше образовање потребе на тржишту рада?

О томе 18.05.2016. разговарамо са психологом Весном Чекић, Љиљаном Павловић из Уније послодаваца и Драганом Станојевић из Центра за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Емисију уређује и води Николина Миљковић.

     ( У средишту пажње 18.05.2016/мп3 )

      

 


danica.marina.jpg

Велики број београдских пијаца добиће ускоро ново рухо. Да ли ће реконструкцијом и реорганизацијом надлежни успети да сачувају амбијент и атмосферу по којима су препознатљиве? У колико фаза ће се одвијати радови и да ли ћемо за то време моћи да уживамо у њиховим чарима? 

На ова и многа друга питања, уз причу о историји и традицији градских пијаца, 17.05.2016. покушаће да одговоре : Марина Лазовић и Даница Стојиљковић , архитекте, др Видоје Голубовић, писац и Иван Сочо, директор ЈКП Градске Пијаце. 

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99. 

Уредник и водитељ емисије Драгана Живојновић.

 (  У средишту пажње 17.05.2016/мп3 )     

 

 

Eмисијa У средишту пажње, 16.05.2016. године:

oftamolog.jpgКако до јасног вида без ношења наочара и контактних сочива? Шта је ласерско скидање диоптрије? Када се можемо определити за овај начин лечења?

Више од 40. милиона особа широм света до сада се подвргло процедури корекције вида уз помоћ ласера. Које диоптирије се могу уклонити ласером, како изгледа ток саме интервенције и постоперативни период? Који су основни предуслови да би пацијент могао да се подвргне хируршкој интервенцији, односно уклањају рефракционих мана уз помоћ ласера? Да ли су ове интервенције безболне? Шта обухвата дијагностички преглед? 

О овим и другим темама из области рефрактивне хирургије разговарамо са гошћом здравствене трибине емисије У средишту пажње- мр сци мед др Горданом Сувајац, специјалистом офталмологије. 

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99. 

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

  ( У средишту пажње 16.05.2016/мп3 )

 


Eмисијa У средишту пажње, 13.05.2016. године:

usp 1305.jpg

Наслови: „Хулигани затварају стадионе по Србији“, „Нећемо предати клуб хулиганима“, „Хулигани направили хаос од фудбала“, „Бакљом на песницу“, на жалост чине готово свакодневицу фудбала у Србији. Последњи инциденти забележени су током финала фудбалског купа Србије, али и током 151. фудбалског дербија.

У Француској, у Олимпик Лиону, нема толеранције за насиље - 20 особа има забрану уласка на стадион, а на два прва меча ове године, забележена су 3 неуспешна покушаја навијача да запале бакље. Борба портив насиља на спортским теренима - Србија и Француска сличности и разлике.

Аутор: Наташа Ракетић

    (У средишту пажње 13.05.2016/мп3 )

 

Eмисијa У средишту пажње, 12.05.2016. године:

usp 1205.jpg

Оставинске расправе прелазе у надлежност јавних бележника. Шта то значи за грађане? Да ли ће процедуре бити брже? Колико ће коштати?

Законом је предвиђено да оставински поступци од 1. маја буду поверени нотарима. Јавни бележници још нису примили ниједан оставински предмет из судова, али се то очекује наредних дана, када у судове буду стизали нови захтеви грађана за расправљање заоставштине.

Иначе, оставински поступак је расправљање заоставштине на основу неспорних чињеница и зато је то ванпарнични поступак. Покрећу их законски и тестаментарни наследници после смрти оставиоца. Сваке године у Србији се заврши око 100.000 оставинских расправа. Да ли ће грађани, преласком оставинских расправа у руке нотара, осетити разлику у брзини којом се завршавају оставински поступци? Каква ће бити процедура ако је међу наследницима нешто спорно? Колико је у нашим судовима нерешених оставинских поступака и због чега? Да ли ће судови постати растерећенији у свакодневном раду? Шта је паушална такса и на основу којих критеријума ће јавни бележници наплаћивати ову врсту услуга?

Гост емисије је Миодраг Ђукановић, председник Јавнобележничке коморе Србије. О предностима нових решења у односу на досадашњу праксу говориће и Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и судија Првог основног суда у Београду - Милена Трговчевић Прокић, која је докторирала у области јавног бележништва, ауторка више књига из ове области као и Коментара закона о ванпарничном поступку.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.

     (У средишту пажње 12.05.2016/мп3 )

 

Eмисијa У средишту пажње, 11.05.2016. године:

usp 1105.jpg

Екипа Радио Београда боравила је у данском граду Фредериксверку у коме је откривена биста Николе Тесле.

Била је то прилика да питамо: Како живе Срби у Данској? Које су предности живота у мултикултурној средини? Шта уче деца у школи која носи име Николе Тесле?

Говоре грађани и челници Фредериксверка.

(У средишту пажње 11.05.2016/мп3 )

 

Eмисијa У средишту пажње, 10.05.2016. године:

usp 1005.jpg

Међународне организације и финансијске институције очекују повећање привредног раста у овој и наредној години. Да ли је то најава већих плата и пензија и подизања животног стандарда? На чему се заснивају прогнозе економског опоравка у Србији?

Међународни монетарни фонд прогнозира раст бруто домаћег производа Србије на 1,8 одсто за ову, док за 2017. годину предвиђа раст од 2,3 одсто, као и пад дефицита буџета. Прогнозу раста српске привреде у марту је подигла и Светска банка на 1,8 одсто. Очекивања Европске комисије су да ће привредни раст у земљи ове године износити 2 одсто, вођена, како је објашњено - већим извозом и приливом инвестиција. Према извештају ЕК, очекује се и раст приватне потрошње у Србији, као и даљи опоравак приватног сектора, уз упозорење да та путања зависи од предвиђене рационализације јавног сектора. Комисија истиче и да би ризик по прогнозирани раст било "опуштање" по питању фискалне консолидације и структурних реформи.

Ниједна институција у своју прогнозу још није урачунала приватизацију "Железаре Смедерево".

Да ли су ове прогнозе објективне и шта наведене пројекције, цифре, бројке значе за грађане, а шта за привреду Србије? 

Гости емисије У средишту пажње су економисти: Милојко Арсић, професор Економског факултета и уредник "Кварталног монитора", професор Јуриј Бајец и др Миладин Ковачевић, аналитичар и стручни сарадник МАТ-а.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

     (У средишту пажње 10.05.2016/мп3 )

 

Eмисијa У средишту пажње, 09.05.2016. године:

usp 0905.jpg

Кaкo утврдити узрoк вртoглaвицe и пoрeмeћaja рaвнoтeжe? Кoje су нajсaврeмeниje мeтoдe у диjaгнoстици? Oдaклe пoчeти сa прeглeдимa?

У Бeoгрaду je нeдaвнo oдржaн Belgrade ballance forum, скуп кojи вeћ нeкoликo гoдинa oкупљa углeднe стручњaкe из рeгиoнa, Eврoпe и свeтa, нa кoмe су прeдстaвљeнe нajнoвиje мeтoдe у диjaгнoстици и лeчeњу рaзличитих пoрeмeћaja рaвнoтeжe.

Гoст Здрaвствeнe трибинe, oтoринoлaрингoлoг др Душaн Пaвлoвић, прeдсeдник Удружeњa aудиoлoгa и oтoлoгa Србиje, jeдaн je oд oргaнизaтoрa фoрумa.

Брojeви тeлeфoнa зa укључeњa слушaлaцa су (011)322 5099 и (011)322 5299.

Урeдник и вoдитeљ je Ивaнa Ивaнa Прибићeвић.

     (У средишту пажње 09.05.2016/мп3 )

     


usp 0605.jpgОрганска производња - хоби или бизнис? Зашто је мали број пољопривредника сертификовао ову делатност? Како поједноставити и појефтинити увоз органског семена, сточне хране, ђубрива, репроматеријала? Зашто их на нашем тржишту нема довољно?

У Србији је само 2.000 пољопривредника сертификовало органску производњу. Стручњаци сматрају да би их било више када би држава поједноставила и делом финансирала трошкове регистрације увозног репроматеријала који недостаје.

Шта могу да ураде произвођачи уколико на тржишту нема органског семена? У чему је разлика између органског и семена из конвенционалне производње? Која заштитна средства су дозвољена у производњи органске хране? Шта је потребно знати да би се заинтеросавани грађани бавили органском пољопривредном? Шта ће посетиоци моћи да виде на изложби органске производње и производа са ознакама географског порекла на предстојећем Међународном сајму пољопривреде од 14. маја у Новом Саду? Постоји ли јасан концепт о правцу развоја ове делатности - хоћемо ли да је унапређујемо и на који начин ?

Гости емисије У средишту пажње су: Биљана Хољевић, инжењер заштите биља, саветник у одсеку за органску производњу Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Нада Мишковић, председница Националне асоцијације за органску пољопривреду Србије "Сербиа органика" и професор Пољопривредног факултета у Београду Снежана Ољача, са катедре агротехнике и агроекологије.

Од Гордане Шокшић из села Тараш код Зрењанина чућемо зашто је напустила државни посао и заједно са супругом почела да се бави производњом органске хране.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић.


 (У средишту пажње 06.05.2016/мп3 )

 


Eмисијa У средишту пажње, 05.05.2016. године:

usp 0505.jpgКонкурс за финансирање научних пројеката у наредном четворогодишњем периоду изазвао је полемику у научној заједници и налази се на ивици поништавања. Влада и институти ближи су поништавању, док су факултети и САНУ за задржавање предлога који је потписао министар Вербић.

Шта је спорно у овом конкурсу и како је могуће боље уредити питање финансирања?

Гости емисије су Ђурђица Јововић из Синдиката науке, Маријана Петковић из покрета Спасимо науку и Жељко Томановић, декан Биолошког факултета.

Водитељ је Ненад Милитаревић.

 (У средишту пажње 05.05.2016/мп3 ) 

 

 

Eмисијa У средишту пажње, 04.05.2016. године:

usp 0405.jpg

Данас се завршава пријављивање на Такмичење за најбољу технолошку иновацију. Колико има заинтересованих? Какве шансе се отварају за учеснике? Како проширити свест о значају иновативног размишљања и како постићи да информације о пројекту стигну до већег броја потенцијалних такмичара?

Гост у студију биће проф. Драган Повреновић са Технолошко - металуршког факултеата, један од координатора пројекта, а путем телефона у разговор ће се укључити саговорници из неколико градова у Србији и из Републике Српске.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

   (У средишту пажње 04.05.2016/мп3)
 

Eмисијa У средишту пажње, 03.05.2016. године:

usp 0305.jpg

Шта је пресудно при куповини? Цена или квалитет? Да ли смо склони прекомерној потрошњи или су се потрошачке навике промениле? Колико познајемо своја потрошачка права?

Истраживања илуструју да просечан становник Србије годишње располаже са 2.964 евра за комплетну потрошњу, а куповна моћ у Европској унији готово је пет пута већа. Ипак, економска криза променила је навике потрошача у целом свету. Потрошачи у куповину најчешће одлазе по унапред планираном списку.

Каква је ситуација у Србији? Где купујемо - у малим радњама или у хипермаркетима? Шта је одлучујуће - близина продајног места, честе акције, цена, конкуренција ? Да ли су домаћи производи атрактивнији од страних робних марки? Да ли више трошимо током празника? Шта је садржај просечне потрошачке корпе? Које производе свакодневно купујемо? Како уштедети?

Гости емисије У средишту пажње су: економиста Драгован Милићевић, Предраг Ћировић из Агенције за тржишна истраживања - ГФК и Јованка Николић из Асоцијације потрошача Србије.

Телефони за укључења слушалаца су : ( 011 ) 322 50 99 и ( 011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње, 03.05.2016/мп3 ) 

 

Eмисијa У средишту пажње, 29.04.2016. године:

usp 2904.jpg

Каква је била улога српских племкиња у далекој историји? Како су се стварале друштвене мреже пре интернета? На који начин је то утицало на прозимање Србије и Европе кроз векове?

У просторијама ЕУ Инфо центра одржава се серија јавних предавања "Србија и Европа кроз векове прожимања" намењена најширој публици, чији је циљ представљање различитих аспеката интеракције Србије и Европе у широком хронолошком распону - од средњег века до савременог доба. Једно од занимљивих предавања, интригантног назива, "Улога племићких жена у друштвеним мрежама пре интернета - повезивање Србије и Европе у средњевековно и рано модерно доба" - одржала је др Јелена Ердељан, ванредни професор одељења историје уметности Филозофског факултета у Београду. Истраживање се односи на династичке бракове и политичке савезе који су засновани и одржавани посредством племићких жена. Оне су, захваљујући својој истакнутој позицији и пореклу, креирале и одржавале тадашње друштвене мреже кроз корсподенцију и ходочашћа, ктиторство и добротворне институције, школе и болнице, осниване под њиховим надзором.

Како су племкиње посредством династичких веза одржавале живе политичке и друштвене контакте у историји, колико је познавање историских корена важно да разумемо данашње догадјаје, какви су били односи Србије и Европе захваљујући интеракцији познатих историјских личности - чућемо од гошће емисије У средишту пажње, историчарке уметности, проф. Јелене Ердељан са Филозофског факултета. 

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић 

 (У средишту пажње, 29.04.2016/мп3 ) 

Eмисијa У средишту пажње, 28.04.2016. године:

usp 2804.jpg

Шта нам говори чињеница да су грађани у многим местима битно другачије гласали на локалним изборима у односу на парламентарне? Да ли је успех локалних лидера и локалних листа врста протеста против "београдских" странака или су грађани на локалу препознали нешто што нису имали прилике да виде на гласачком листићу за парламентарне изобре?

Наши гости су Емилија Бркић из ЦЕСИД-а и Данијел Дашић из Националне коалиције за децентрализацију, а укључићемо и репортере или познаваоце локалних прилика из неколико места у којима су резултати локалних избора били специфични или изненађујући, као што су Чачак, Шабац и Младеновац.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

     (У средишту пажње 28.04.2016/мп3 )

 

Eмисијa У средишту пажње, 27.04.2016. године:

usp 2704.jpg

Стари занати у години предузетништва. Како држава може да помогне? Колико смо старих заната сачували од изумирања? Исплатили се бити корпар, грнчар или плетиља.

О томе говоре Милица Ђокић, из Удружења занатлија "Стара Србија", Саша Срећковић из Етнолошког музеја и Сунчица Камиџорац из Националне службе за запошљавање.

Емисију уређује и води Николина Миљковић.

 (У средишту пажње 27.04.2016/мп3 ) 

 

 

Eмисијa У средишту пажње, 26.04.2016. године:

usp 2604.jpg

Како до већег броја градилишта у Србији? Шта је показао овогодишњи Међународни сајам грађевинарства? Који послови су уговорени, а шта је у плану?

Пресек стања у српској грађевинској индустрији анализирају гости емисије У средишту пажње: Владимир Миловановић, генерални директор компаније Енергопројект, Горан Родић, потпредсеник Грађевинске коморе Србије и Виктор Кобјерски, председник Удружења за грађевинарство, индустрију грађевинског материјала и стамбену привреду Привредне коморе Србије.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић

 (У средишту пажње 26.04.2016/мп3 ) 

     

Eмисијa У средишту пажње, 25.04.2016. године:

usp 2504.jpg

У Здравственој трибини о третману бола код деце. Шта то подразумева? Како проценити, ублажити и елиминисати болна стања код најмлађих?

У Универзитетској дечијој клиници "Тиршова" од недавно се примењује један од светских трендова, третман бола код деце, јер је, сматрају стручњаци погрешно да малишани трпе бол. До пре 15 година сматрало се да деца по рођењу три до четири дана не осећају бол. Међутим, наука и светска достигнућа побиле су ту теорију. Зато је у медицини примарни циљ да се максимално ублажи и елиминише бол, нарочито код најмлађих, јер дете од рођења може да осећа бол који указује да нешто у организму није у реду.

Шта је суштина метода лечења бола у педијатрији, како препознати и проценити порекло и интензитет бола код деце, колико се и зашто болови код деце разликују, каква се терапија примењује? Како обучити родитеље да помогну детету, пре одласка код лекара, како бол не би постао хроничан?

Гости здравствене трибине емисије У средишту пажње су: професор Душица Симић, анестезиолог, председник Светског комитета за дечју анестезију и клинички психолог Вукашин Чобељић, чланови тимова за бол Универзитетске дечје клинике "Тиршова".

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 25.04.2016/мп3 ) 

 

Eмисијa У средишту пажње, 22.04.2016. године:

usp 2204.jpg

Да ли смо склони да се лечимо по принципу сам свој лекар? Колико куповина лекова преко интернета може да буде опасна? Како је могуће да се продају и купују лекови на пијацама?

Идући у сусрет обележавању Дана апотекарства у Србији, фармацеутска комора низом активности жели да, између осталог, скрене пажњу јавности и на бројне злоупотребе које се појављују у промету и конзумирању медикамената. Припремљени су лифлети намењени грађанима на тему: зашто је фармацеут Ваш савезник и саветник? Шта можемо да питамо апотекара и да сазнамо од њега? Како се правилно и рационално употребљавају лекови?

Закон о лековима и медицинским средствима забрањује промет и продају лека путем интернета и поштом. Ко и због чега крши закон, зашто је евидентиран повећан број куповине стероида, препарата за обликовање мишића као и других медикамената? Ко контролише шта се осим хране и одеће продаје на пијацама? Колико је илегална продаја лекова за ступљена на пијацама? Који лекови се фалсификују? 

О овим и другим питањима говоре гости емисије У средишту пажње: Светлана Стојков, директор Фармацеутске коморе Србије, Ненад Миљковић, специјалиста клиничке фармације и Татјана Милошевић, апотекар, специјалиста фармацеутске здравствене заштите. 

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 22.04.2016/мп3 ) 

 
 

Eмисијa У средишту пажње, 15.04.2016. године:

usp 1504.jpgМора ли старење да буде тешко и безвољно? Како подстаћи људе у трећем добу да буду активни? Како се друштво односи према старијима и како се они сами односе према свом времену и активностима?

Демографи упозоравају да смо као друштво све старији. Овај тренд присутан је и земљама Европске уније - број деце се смањује а број старијих од 65 година се повећава. Према попису из 2011. године у Србији удео старих у популацији био је 16,8%, док је старијих од 85 година регистровано преко 80 000. И тренутно стање, а посебно пројекције за будућност отварају многа питања везана за третман, позицију и друштвено вредновање старења.

Гошће емисије су социолошкиње проф Слађана Драгишић Лабаш са Филозофског факултета и Радмила Пеција Урошевић, књижевница и координаторка волонтерског сервиса општине Звездара.

У разговор ће се укључити и саговорнице из програма за бригу о старима Црвеног крста Крагујевца.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

 (У средишту пажње 15.04.2016/мп3 )  

 


usp 1404.jpgЗашто у Србији јако мало територија има статус заштићеног подручја? Како штитимо и чувамо националне паркове, природна добра, шуме, реке, језера? На који начин свако од нас може да брине о околини у којој живи?

Поводом Дана заштите природе, који је недавно обележен низом акција, речено је, између осталог да је у Србији мало територија у статусу заштићеног подручја и да тренутно износе свега 6,51 одсто! Зашто? Које стандарде и услове мора да испуњава одређена област како би добила статус заштићеног подручја? Стручњаци из ове области такође скрећу пажњу да је укупна заштита у земљи, са еколошком мрежом и свим осталим видовима заштите око 20 одсто.

На шта указује ова статистика али и реалност? Колико и како штитимо и како се односимо према националној природној баштини, ако се узме у обзир да у Србији постоји само пет националних паркова? Колико је површине земље заиста заштићено од негативних људских утицаја, попут сече шума, лова животиња, изградње путева и објеката? Да ли смо мотивисани и да ли знамо како се штити природа и околина у којој живимо?

Гости емисије су: Александра Дошић, начелница оделења за заштићена подручја и еколошку мрежу у Министарству пољопривреде и заштите природне средине, др Душан Мијовић, начелник Завода за заштиту природе Србије и Соња Бађура из Светског фонда за природу. Саговорник емисије путем телефона је и вд. директора "ЈП Националног парка Тара" - Драгић Караклић од кога ћемо чути зашто је резерват Тара један од најлепших у Србији и како га чувамо за себе и будуће генерације.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и ( 011) 322 52 99.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 14.04.2016. године је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 14.04.2016/мп3) 

 

 

usp 1304.jpgУ средишту пажње је лепша страна живота на Косову и Метохији. Какве успехе постижу ђаци основне школе "Вук Караџић" у Прилужју? Како је ћевабџиница "Сејда" постала најпопуларнија у Косовској Митровици?

Говоре житељи Прилужја, Ораховца и Косовске Митровице. Председник привременог органа општине Прилужје Аца Мишић, ораховачки парох Веља Стојковић, директор школе Срђан Здравковић, угоститељ Алберт Алија, као и деца из школе "Вук Караџић" и запослени и деца из вртића "Цар Константин и царица Јелена" у Прилужју.

Аутор емисије У средишту пажње, 13.04.2016. године: Зорана Бокан.

(У средишту пажње 13.04.2016/мп3) 
 

 

usp 1204.jpgКако спречити јавне позиве на смртоносну вожњу? Зашто се такви видео снимци појављују на друштвеним мрежама? Шта се предузима због бахатости у саобраћају на нашим улицама?

Имају ли наша полиција и тужилаштво преглед шта се поставља на портале и друштвене мреже? Ко и са каквим мотивима објављује видео снимке трка кавасакија и аудија, велича пијанство, промовише опасни авантуризам који се нажалост најчешће завршавају фатално? Да ли се кривично гоне људи који угрожавају свој и туђе животе, возе у супротном смеру неприлагођеном брзином, осим на аутопутевима - често и у централним градским улицама? Како можемо да говоримо о безбедности у саобраћају ако многи не везују појас, пролазе кроз црвено светло на семафору, не заустављају се испред пешачких прелаза, возе брзином много већом од дозвољене? Колико је људи настрадало у саобраћајним несрећама у Србији и како смањити број удеса?

Гости емисије су: Милан Божовић, председник Националног савета за безбедност саобраћаја, Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја и Далибор Петровић, социолог са Саобраћајног факултета у Београду.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 12.04.2016. године: Оливера Симић Милошевић

 

 (У средишту пажње 12.04.2016/мп3) 

usp 1104.jpg

Каква је улога штитасте жлезде у нашем телу? Који симптоми указују на поремећаје у њеној функцији?

Правилан рад штитасте жлезде неопходан је за одвијање многих процеса у организму. Хормони које лучи тироида утичу на метаболизам, рад срца, репродуктивно здравље, телесну температуру, нервни систем... Сметње у њеном раду могу се утврдити на различите начине, а најчешће се ради о прекомерном гојењу или мршављењу, убрзаном срчаном ритму, опадању косе или брзом замарању. Како се лече болести штитне жлезде?

Гости Здравствене трибине су доц. др Биљана Недељковић Белеслин, специјалиста интерне медицине и ендокринологије из Клиничког центра Србије и потпуковник др Петар Ристић, ендокринолог са Војномедицинске академије.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 11.04.2016. године, је Ивана Прибићевић.

   (У средишту пажње 11.04.2016/мп3 ) 

     

 

siva-zona.jpg

Зашто стотине хиљада људи ради у сивој зони? Које мере у сузбијању нелегалног пословања су држави на располагању?

Током овог месеца треба да почне пуна примена закона о инспекцијском надзору од којег се очекује да промени рад свих инспекција, да буду ефикасније, посебно у борби против сиве економије. Имамо ли довољно инспектора и да ли су њихове контроле довољне да се држава обрачуна са свима који крше закон? Или су решења у увођењу што већег броја фирми у легалне токове, смањењу трошкова уласка у бизнис и мањим оптерећењима на зараде?

Процењује се да је удео сиве економије око 30 одсто бруто друштвеног производа. Привредници који легално послују упозоравају да сивим каналима годишње протиче најмање око 50.000 тона горива, нарочито у аграрним подручјима Србије. Грађани ризикују, трпе они који раде по закону и плаћају порезе, доприносе и друге обавезе, а и држава добија мање новца. Тржишна инспекција је у претходних годину дана из нелегалних токова одузела 5.000 килограма резаног дувана, око 1000. килограма кафе, ван промета ставила готово 600.000 литара нафте, 4.000 литара алкохола.

Сведоци смо, међутим, да је нелегално пословање присутно и у другим областима - занатским услугама, угоститељству, туризму ....Колико је тешко решити проблем сиве економије? Како се најефикасније сузбија та економска и социјална појава? 

Гости емисије 08.04.2016. су: тржишни инспектор Горан Мацура, начелник сектора тржишне инспекције у Министарству трговине, туризма и телекомуникација и економиста др Јован Зубовић из Института економских наука. 

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99. 

Уредник и водитељ : Оливера Симић Милошевић.

( У средишту пажње 08.04.2016/мп3 ) 

 


usp 0704.jpgКакво је место жена у српској историји? По чему памтимо добротворке, лекарке, ратнице, уметнице...? Да ли су бар у сећању заузеле равноправно место са мушкарцима?

Без права гласа и без подстицаја да се школују и учествују у јавном животу, женама је било тешко да изађу из позиције тихог декора на позорници на којој су историјске улоге играли мушкарци.

Неке ипак нису пристајале на живот искључиво у приватној сфери, омеђен удајом и рађањем. Које место у историји и култури сећања заузимају Милунка Савић, Мина Караџић, Надежда Петровић, Драга Љочић, Јелисавета Начић, Катарина Миловук или кнегиња Љубица и краљица Наталија? Колико су се времена променила и да ли смо сада вољни да им дамо место које заслужују и које им припада? Зашто и данас неки показатељи указују на недовољно заступљену равноправност полова?

Гошће емисије У средишту пажње 07.04.2016. године су историчарка Љиљана Чубрић, ауторка књиге „Споменар - знамените жене српске" и Адриана Захаријевић, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

На слици: Милунка Савић 

 (У средишту пажње 07.04.2016/мп3 )
 


bombardovanje.jpg У средишту пажње час историје. 75 година од бомбардовања Београда у Другом светском рату. Колико деца данас знају о томе? Како се изучава у школама? Да ли би наша култура изгледала другачије да је на време евакуисана зграда Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу?

О томе 06.04.2016. говоре Дејан Ристић, бивши управник Народне библиотеке и Зоран Павловић, професор историје у Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић".

Емисију уређује и води Николина Миљковић.

 (У средишту пажње 06.04.2016/мп3 ) 


usp 0504.jpgДа ли ће нас ускоро преплавити јефтино страно млеко? Какве су последице најаве укидања прелевмана за месо и млеко по домаће произвођаче, потрошаче и трговце?

Званично одлуком владе прелевмани, односно нека врста такси за увоз млека, млечних производа и свињског меса - на снази су још свега три месеца, али због инсистирања Брисела највероватније више нећемо моћи да користимо те механизме. По мишљењу стручњака, Србија се тако ставља у незавидну позицију јер је нпр. сир који нам стиже из иностранства јефтинији од сировог млека.

Каква ће бити ситуација на тржишту уколико се прелевмани не продуже? Какве су могућности заштите тржишта и говедарске производње? Зашто расте увоз сира и маслаца поред наших крава и пашњака? Зашто се наши сточари желе да имају проблема да продају млеко? Да ли ће највећу штету претрпети мали произвођачи? Како ће ове мере утицати на потрошаче и да ли могу да очекују ниже цене увозних производа?

Гости емисије У средишту пажње 05.04.2016. године  су: Ненад Будимовић, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, Сања Бугарски, председница УО Централне асоцијације произвођача млека Војводине и Љубиша Јовановић, председник УО Произвођача млека Србије.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

(У средишту пажње 05.04.2016/мп3 ) 

     

migrena.jpg

Шта је мигрена, како настаје и како се лечи? Има ли помоћи кад главобоља постане неподношљива?

Свака четврта жена и један од дванаест мушкараца у неком периоду живота имају мигрену. Обољење се често јавља већ у детињству или у периоду адолесценције. Може да се повуче, а може и да траје читавог живота. Мигренозни болови трају од 4 до 72 сата. Обично је више захваћена једна половина главе, а бол је понекад праћен и мучнином, повраћањем, карактеристичном преосетљивошћу на светло, буку, мирисе... Може ли се овај проблем ублажити или излечити? 

Гост "Здравствене трибине" емисије У средишту пажње 04.04.2016. године је др Александар Станић, специјалиста неурологије, експерт за главобоље из првог приватног центра за главобоље. 
Бројеви телефона за укључења слушалаца су 011 322 5099 и 011 322 5299. 

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

 (У средишту пажње 04.04.2016/мп3

 


usp 0104.jpgКоје туристичке дестинације ће ове сезоне бити најинтересантније домаћим и страним туристима? Шта ће бити пресудно у избору - место за одмор, цене, безбедност...? Да ли се нешто мења у плановима туриста који су навикли на омиљена летовалишта ? Шта ми нудимо туристима из земље и иностранства? Да ли домаће дестинације ове године имају шансу да се лакше пробију до купца? Где путници могу да се информишу о свим детаљима путовања? Шта све треба знати пре поласка на пут? Шта су Јута гаранције путовања?

Гости емисије 01.04.2016. године су: директор Националне асоцијације туристичких агенција ЈУТА Александар Сеничић, професор Снежана Штетић, директор Високе туристичке школе, председник Удружења туристичких водича Србије и Миодраг Поповић, директор Туристичке огранизације Београд.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011 ) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић

(У средишту пажње 01.04.2016/мп3 ) 

hag-2.jpgХашки трибунал – пресуде и последице... Како ће најава могуће ревизије тужбе Босне и Херцеговине против Србије утицати на односе у региону? Може ли се напред са једном ногом у прошлости?

Гости емисије 31.03.2016. су доц. Чедомир Антић, историчар, проф. Михаило Црнобрња, председник Европског покрета у Србији и др Зоран Миливојевић, дипломата.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић. 

  (У средишту пажње 31.03.2016/мп3 )

 


 

usp 3003.jpgЗакон о донирању хране Србија ће добити после избора. Шта до тада радимо са вишком хране: бацамо или поклањамо? Може ли држава да помогне? Како се понашају трговински ланци.

Гости у студију Јелена Радојичић, Црвени крст Србије, Мартина Петровић, Delhaize Србија и Милана Блажић, Банка хране.

Емисију У средишту пажње 30.03.2016. уређује и води Николина Миљковић
.

  (У средишту пажње 30.03.2016/мп3) 

 

psi-lutalice.jpgЗaштo joш увeк нeмa рeшeњa зa псe лутaлицe? Кo je крив кaдa чoпoр нaпaднe прoлaзникa? Кaкo успoстaвити систeм oдгoвoрнoг влaсништвa и кaкo збринути нaпуштeнe псe и мaчкe? 

Прeкo 80 пoстo пaсa кojи живe нa улици нeкaдa су имaли и кућу и влaсникa. Пoштo сe нa дoбру вoљу и минимум људскoсти у oднoсу прeмa живoтињaмa oчиглeднo у нeким случajeвимa нe мoжe рaчунaти, пoстaвљa сe питaњe мeхaнизмa кoнтрoлe и кaжњaвaњa. Кaкo je мoгућe дa сe зa избaцивaњe љубимцa нa улицу никoмe нe пoлaжe рaчун? С другe стрaнe, кaдa je прoблeм вeћ нaстao - кo je нaдлeжaн дa псe склoни сa улицe и дa oсигурa бeзбeднoст прoлaзницимa? 

Гoсти eмисиje У средишту пажње 29.03.2016. године су Maja Aндриjaшeвић, рукoвoдилaц Групe зa дoбрoбит живoтињa у Упрaви зa вeтeрину Mинистaрствa пoљoприврeдe и зaштитe живoтнe срeдинe и Будимир Груjић, дирeктoр „Вeтeринe Бeoгрaд".

Урeдник и вoдитeљ je Ивaнa Прибићeвић. 

 (У средишту пажње 29.03.2016/мп3) 


u sredistu 2803.jpgКо може да се тестира на апарату који открива наследне предиспозиције и мутације гена за појаву канцера дојке и јајника? Колики је значај превентивних прегледа за очување здравља и заустављање болести у почетној фази?

Недавно су изведена прва тестирања на апарату који открива мутиране гене који указују на рак дојке и јајника. Помоћу апарата тестирају се наследне предиспозиције, а први пацијенти биће или здраве особе у чијим породицама постоји обољење или особе које су оболеле од карцинома дојке или јајника и испуњавају све услове да би добиле одговарајућу терапију. У Институту за онкологију и радиологију Србије се надају да ће у договору са Министарством здравља употреба апарата бити редовна.

Карцином дојке је најчешћа малигна болест код жена. Сваке године у Србији у просеку оболи 4.000 жена, а од тога чак трећина долази лекару у четвртом стадијуму болести. Уколико се рано открије, најчешће малигно оболење код жена излечиво је у више од 90% случајева. Сумњиве промене проналазе се самопрегледом, док су организовани скрининг прегледи један од видова превентиве за жене од 50 до 69 година, с обзиром на то да су оне у тој животној доби у највећем ризику. Забрињавајуће је, међутим, што се оболење све чешће дијагностикује и код млађих жена.

Зашто се у Србији само један одсто жена са карциномом дојке јави лекару у почетном стадијуму болести када је излечење могуће у потпуности и поред свих упозорења стручњака и организованих кампања и прегледа? Шта ће се променити уз помоћ апарата који тестира наследне предиспозиције за појаву канцера?

Гости Здравствене трибине емисије У средишту пажње, 28.03.2016. године су: професор др Радан Џодић, в.д. директора Института за онкологију и радиологију Србије, шеф катедре за последипломску наставу из онкологије при Медицинском факултету у Београду и др сц. мед. Мирјана Бранковић - Магић, начелник Одељења за експерименталну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић

 (У средишту пажње 28.03.2016/мп3 ) 

  


usp 2503.jpgШта је мобинг? Како се доказује? Какве су могућности запослених који се жале на злостављање на радном месту?

Иако су послодавац и запослени дужни да поштују достојанство једни других, све више је оних који на суду траже заштиту од злостављања на радном месту. У Вишем суду у Београду тренутно се води око 600 таквих спорова. Подаци кажу да злостављач може да буде послодавац , али и колега. Према важећем Закону о раду против таквих особа, које се обично називају "мобери" могуће је поднети тужбу суду.

Када и зашто мобинг настаје? Како доказати психолошко насиље, претње, уцене, омаловажавање, комуникацију која обилује увредама? Зашто је важно проучити Правилник о правилима понашања послодавца и запосленог? Каква је улога синдиката у оваквим ситуацијама и људи који су задужени за медијацију, односно мирно решавање спора?

Гости емисије У средишту пажње, 25.03.2016. године су- Олга Кићановић, самостални саветник у Агенцији за мирно решавање радних спорова, професор радног права Зоран Радуловић, секретар Удружења за радно право и социјално осигурање Србије, арбитар-миритељ и психолог Вера Кондић, специјалиста медијације.

Телефони за укључења слушалаца су- (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 25.03.2016/мп3 )

   


usp 2403.jpgНАТО бомбардовање 17 година касније – како се сећамо и колико памтимо? Како су ти догађаји утицали на српску политику и друштво? Које су видљиве, а које притајене последице? Да ли и даље живимо у прошлости уместо да се окренемо будућности?

Гости емисије 24.03.2016. су Милан Николић, социолог и Драган Ђукановић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

 

 (У средишту пажње 24.03.2016/мп3

 
 

 

preduzetnistvojpg.jpg

 Влада Србије прогласила је ову годину годином предузетништва и намерава да усмери 16 милијарди динара у развој малог бизниса и помоћ предузетницима. Предузетници и потенцијални предузетници моћи ће да рачунају на повољне кредите и боље услове за пословање, а влада се нада да ће серијом пројеката подићи и углед који предузетништво има у друштву, који сада није на високом нивоу. 

Да већина грађана Србије не намерава да се опроба у покретању властитог бизниса показало је и истраживање Ипсос стратеџик маркетинга, које је наручила Светска банка. Према овом истраживању, о покретању свог бизниса размишљају углавом они који немају посао, односно предузетништво се види као начин за преживљавање, што умногоме ограничава амбиције и домете будућих предузетника. Они који имају посао и који су способни да креирају иновације углавном не желе да се буду предузетници јер то сматрају ризичним и тешким, а у условима велике незапослености мало ко је спреман да остави посао који има и опроба се као предузетник.

Шта је потребно променити да би се већи број грађана мотивисао да узме своју економску судбину у своје руке? Гости емисије 23.03.2016. су Душан Коруноски, саветник министра привреде, Марко Уљаревић, директор истраживања ИПСОС-а и Милош Дошен, из асоцијације финансијера старт-ап бизниса "Севен".

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

  (У средишту пажње 23.03.2016/мп3

 


t 2203.jpgСпецијална емисија У средишту пажње посвећена терористичким нападима у Бриселу.

У два бомбашка напада на бриселском аеродрому и једном на станици метроа погинуло најмање 28 лица, јављају белгијски медији. Страхује се да то није коначан број жртава. Белгијски тужилац саопштио да је један од напада извео бомбаш-самоубица. Проглашен највиши степен безбедности на територији целе Белгије. Свет у шоку због новог терористичког напада.

Уредник и водитељ емисије 22.03.2016. године је Ивана Прибићевић

( У средишту пажње 22.03.2016/мп3 )

 



ekcemi.jpg

Зашто се појављују екцеми? Ко најчешће оболева од те кожне болести?Који су начини лечења?

Хронична дерматоза, односно запаљење коже најчешће се појављује у најранијем детињству. У народу је позната као екцем. Може бити различитог интензитета а један од најчешћих разлога за појаву екцема је наслеђе. Осим генетике и исхрана утиче на појаву ове кожне болести, мада и људи који се баве појединим занимањима су у фактору ризика- фризери, конобари, сви који су у додиру са хемијским супстанцама. Екцем је црвено светло да нешто није у реду са кожом, а најважније у лечењу је зауставити даље излагање штетним супстанцама, иритантима који доводе до његовог настанка. 

Како да сачувамо своју кожу? Гост здравствене трибине је др Предраг Полексић, дерматолог из Градског завода за кожне и венеричне болести.

Бројеви телефона за питања слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99. 

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 21.03.2016/мп3 )  

 

osiguranja_imovine.jpg

Зашто мали број људи у Србији осигурава имовину? Колико размишљамо о осигурању када крећемо на пут? У којој мери је развијена свест о осигурању? Да ли је осигурање луксуз или потреба?

Штета од поплава се још процењује. Према прелиминарним подацима угрожено је и поплављено око 10.000 хектара пољопривредног земљишта, а од тога је највећа штета у општини Ариље - око 6.000 хектара, где је 60 одсто под малинама. Поплављено је око 750 објеката, од тога велики број предузећа.

Пре две године поплаве су направиле штету од милијарду и по евра! Зашто су осигуравајуће куће надоместиле свега два и по одсто? Зашто је у Србији свака десета кућа осигурана? Зашто се само око један и по одсто домаћинстава заштитило од изливања река и бујичних поплава? Шта су разлози - беспарица, немар или неповерење у осигуравајуће куће? Колико су људи склони да се ослањају на помоћ државе? Колико размишљамо о здравственом осигурању приликом одласка на пут? Постоји ли отпор према осигурању уопште - под слоганом " да не чује зло"? 

Гости емисије 18.03.2016. године су: Синиша Митровић, саветник Центра за заштиту животне средине Привредне коморе Србије, Лела Саковић, уредница портала "Све о осигурању" и др Весна Томић, социјални психолог из Института за јавно здравље "др Милан Јовановић Батут". 

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и ( 011) 322 52 99. 

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 18.03.2016/мп3 ) 


klizista.jpgИма ли решења за клизишта? Да ли су криве водене бујице или људски немар? Зашто је толико објеката изграђано на земљишту које клизи? Докле се стигло са израдом катастра клизишта? 

Када је у питању обим штете од елементарних непогода у свету се клизишта налазе на другом месту, одмах иза земљотреса, а испред поплава. Код нас још увек нема ни прецизне евиденције старих или потенцијалних клизишта. Зна се само да је угрожено између 10 и 20 процената земљишта. Шта би заправо требало предузети? 

Гости емисије  У средишту пажње 17.03.2016. године, су проф. Биљана Аболмасов и доц. Милош Марјановић са Рударско - геолошког факултета у Београду.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић

 (У средишту пажње 17.03.2016/мп3 ) 

         

 

 

zatvoreno.jpg"Затворено недељом" - хоће ли то ускоро писати на свакој продавници? Како ће се нерадна недеља одразити на промет и навике потрошача? Имају ли трговци право на слободан дан и време за породицу или је јача жеља за профитом?

О томе у емисији У средишту пажње 16.03.2016. године разговарамо са Радославом Топаловићем, председником Самосталног синдиката трговине, Гораном Ковачевићем из Уније послодаваца и власником трговинског ланца "Гомекс" и Вером Видом из Центра за едукацију и заштиту потрошача.

Телефони за укључења слушалаца су: 011 322 5099 и 011 322 5499.

Емисију уређује и води Николина Миљковић.

 (У средишту пажње 16.03.2016/мп3 )

 

 

dodir-boga.jpg

Које је место религије у савременом свету? Како ће долазак миграната са Блиског истока у Европу утицати на однос хришћанства и ислама? Да ли је екуменски дијалог реалност или илузија? 

Како је настао јаз између религиозности као личног доживљаја и поштовања црквених институција? Зашто је много већи број људи који се изјашњавају као верници, него оних који учествују у религијским службама? 

Гост емисије У средишту пажње 15.03.2016. године је проф. Давор Џалто, председник Института за студије културе и хришћанства, ванредни професор на Америчком универзитету у Риму и научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

(У средишту пажње 15.03.2016/мп3)

 

 

usp 1403.jpgЗашто боле леђа? Због чега 50 одсто одраслих осети бар једном током живота бол у врату? Који су начини лечења? Како да ојачамо мишиће овог дела тела?

Бол у леђима је други по учесталости разлог јављања лекару, а чак 80 одсто људи у неком тренутку у животу има ову врсту тегоба. Повредама и боловима у леђима доприносе подизање терета, понављање покрета попут увртања, непрекидан рад, лоша физичка кондиција, низак праг бола, ослабљена мускулатура, стрес, артритис - али и пушење.

Стручњаци такође истичу да 70 одсто нашег тела држе у правилном положају управо леђни мишићи! Зато су правилно држање, избегавање дугог седења и вежбе за јачање леђних мишића од пресудне важности да избегнемо бол у пределу кичме као и деформитете тог дела тела.

Које вежбе лекари препоручју? Шта су још савети за здрава леђа? Како да избегнемо болове у пределу врата?

Гошћа Здравствене трибине емисије У средишту пажње 14.03.2016.је доктор медицинских наука, примаријус Љубица Никчевић Кривокапић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације у Специјалној болници за цереброваскуларне болести "Свети Сава".

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић.

 

 (У средишту пажње 14.03.2016/мп3 ) 

 

usp 1103.jpgКако мотивисати ученике да уче? Од чега зависи заинтересованост ђака за школу? Које технике су најбоље за успешно савладјивање градива? Које вештине учитељи и наставници морају да примене како би од учионице направили интересантно место за рад и подстакли ученике на прави начин?

Најбоље лекције, књиге и други материјали за учење су они који ће заинтересовати ученике и мотивисати их да раде и уче. Учитељи, наставници и професори имају једну од централних улога у њиховом мотивисању. Међутим, то је лакше рећи него урадити, јер сваког ученика мотивише нешто друго.

Многи немају мотивацију и вољу за учењем и себи често постављају питања: зашто то да учим, шта ће ми то у животу, не занима ме, која ми је корист од тога, учитељ тражи шта не знам а не шта знам....Како то решити и подстаћи вољу код ученика за стицањем нових знања? Које вештине мора да поседује наставник како би мотивисао све ученике на прави начин? Каква је улога родитеља?

Гошће емисије У средишту пажње 11.03.2016. су: Биљана Лајовић, специјалиста школске психологије, Марина Вицановић, психолог и Сузана Вељковић, професор разредне наставе и учитељица из ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша.

Од Драгана Весића из Института за педагошка истраживања чућемо зашто ученици изостају са наставе, али и напуштају школовање?

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 11.03.2016/мп3 ) 

 

 

 

usp 1003.jpg

Почело је Такмичење за најбољу технолошку иновацију за 2016. годину. У претходних 11 година у пројекту је учествовало 2359 тимова и додељене су награде у вредности од 75 милиона динара. Основано је више стотина малих и средњих предузећа а многе иновације нашле су пут до домаћег и страних тржишта.

Пропозиције за учешће у такмичењу се не мењају: потребно је оформити трочлани тим и, наравно, смислити иновацију која би могла да прерасте у производ намењен тржишту. Организатори такмичења одлучили су да ове године посебну пажњу посвете учешћу припадника ромске заједнице, па је за њих обезбеђена и посебна награда.

Питања за госте у студију су: Како подспешити иновативни начин размишљања? Како подстаћи људе који имају добре идеје да покрену сопствени бизнис? Да ли у 2016. години, која је проглашена за годину предузетништва, идеје и смисао Такмичења за најбољу технолошку иновацију имају додатни значај?

Гости емисије У средишту пажње 10.03.2016су координатори такмичења, проф. Драган Повреновић са Технолошко - металуршког факултата у Београду и проф. Војин Шенк са Факултета техничких наука у Новом Саду. У резговору ће учествовати и проф. Александар Седмак, директор Иновационог центра Машинског факултета, проф Миладин Костић, ректор Универзитета у Новом Пазару и Марија Митровић из Удружења младих Рома Србије.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

    (У средишту пажње 10.03.2016/мп3 ) 

     

 

usp 0903.jpgНаталитет у Србији четврт века у минусу. Држава сваке 2-3 године обећава подстицаје, али резултата нема. Главно образложење – економска криза. Да ли је забринутост за опстанак нације само декларативна? Колико је одговорна породица, а колико држава? Јесу ли пусти градови наша будућност?

Гости емисије У средишту пажње 09.03.2016. су Владимир Никитовић, демограф, Ратко Слијепчевић, секретар Комисије за израду Грађанског законика и Драгана Соћанин из удружења Родитељ.

Емисију уређује и води Николина Миљковић.

 (У средишту пажње 09.03.2016/мп3 )

     

 

usp 0803.jpgКако се постаје предузетница? Шта мотивише жене да себи створе радно место? Економска нужда или храброст и добра пословна идеја? Како жене у Србији трче маратон приватног бизниса? Како истрајавају упркос тешкоћама?

И док широм света у приватном бизнису жене полако али сигурно стају раме уз раме са мушкарцима, у Србији је ситуација другачија. Предузетништвом се бави 31 одсто жена, док је 69 одсто фирми у власништву мушкараца. Само 13 одсто жена су власнице некретнина и због тога, оне које немају имовину имају проблема јер не могу да конкуришу за кредит. Због предрасуда, жене често морају да уложе много више напора да би биле признате , а статистика илуструје да им је за успех у послу потребна бар једна деценија.

Ипак, упркос тешкоћама, многе даме су преузеле иницијативу и покренуле сопствени бизнис. У томе их подржава и Удружење пословних жена Србије, највећа национална организација жена предузетница. Гошће емисије су добитнице специјалних признања за подршку предузећима у пословању "Цвет успеха за жену змај" - Биљана Трифуновић, порески експерт, Јасмина Марковић Каровић, власница издавачког предузећа, Сања Кнежевић , власница и директорка етносела надомак Александровца и Весна Пуцар Грубор, директорка породичне фирме из области финансија.

У 2016. години - коју је Влада прогласила годином предузетништва и поводом 8. марта Међународног дана жена, од гошћи емисије  У средишту пажње 08.03.2016. чућемо: зашто су се одлучиле за предузетништво, како су се избориле за успех упркос бројним тешкоћама, како се постаје, мисли, ради и живи као предузетница, како савлађују изазове, шта би урадиле и у случају несупеха?

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 08.03.2016/мп3 ) 

 


 

depresija.jpgКако разликовати депресију од лошег расположења? Када депресија постаје болест? Који су типични симптоми и који су начини лечења? 

Гост Здравствене трибине емисије У средишту пажње 07.03.2016. године је психијатар, проф. др Александар Дамјановић, начелник Центра за психозе „Владимир Вујић" Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић 

 (У средишту пажње 07.03.2016/мп3 )

 

 

nasilje-u-porodici.jpg Да ли је исељавање насилника из стана ефикаснији начин за спречавање породичног насиља од досадашње праксе да претучена жена иде у сигурну кућу, а насилни муж остаје да се башкари у "топлом породичном гнезду" ? Зашто се око тог решења воде полемике у јавности? Насилника изводе из стана, одводе га у дводневни притвор, а жртва остаје у кући, уз пружену помоћ и заштиту. Полиција хитно подноси пријаву тужиоцу који од надлежног суда тражи спровођење даљих казнених мера.

Тако би у у пракси изгледао поступак, ако би се прихватила понуђена решења новог закона о борби против насиља у породици.

Посебно обучена полицијска јединица, тужиоци и судије, умрежене институције, хитно удаљење насилника из стана и забрана приласка на месец дана, база података за праћење понашања породичних насилника - све те новине чији је предлагач Министарство правде уз подршку организација за заштиту женских права, ако прођу процедуру и буду прихваћене, ефикасније ће сузбити пораст породичног насиља. 

А пораст је евидентан. Прошле године је у породичном насиљу убијено најмање 26 особа, а годишње у Србији институцијама стигне 3.500 кривичних пријава за насиље у породици. Међутим, око 60 одсто пријава пропадне јер жртве у међувремену одустану или промене исказ! Зашто?

Стручњаци из ове области указују да је начелно правичније да из стана буде измештен насилник него његова жртва, која би била смештена у сигурну кућу, али да то се то не може тако лако законски решити. Свако се по уставу сматра невиним док се супротно не докаже правоснажном судском одлуком.У пракси је познато да, нажалост има и лажних пријава за насиље у породици нарочито због нарушених односа и спорова око имовине. У дебатама о новим законским решењима чула су се и мишљења да је, без озбира на статистику, насиље у породици у Србији - изузетак, а не правило. Како у законским решењима нарушених породичних односа наћи прави баланс и спречити евентуалне злоупотребе? Како ефикасно заштити жртве насиља у породици и шта тачно значе мере заштите? Да ли кривично право треба да уређује породичне односе? На шта се конкретно мисли када чујемо да је решење у превентивним мерама?

Гошће емисије У средишту пажње 04.03.2016. године су: др Вања Бајовић, стручњак за кривично-процесно право Правног факултета у Београду, Гордана Радић, заменик јавног тужиоца у посебном одељењу за насиље у породици у Првом основном јавном тужилаштву и Тања Игњатовић, психолог из Аутономног женског центра.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су:(011) 322 50 99 и (011) 322 52 99

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

У средишту пажње 04.03.2016/мп3 )          

 

 

banjska.jpgУ средишту наше пажње 03.03.2016. године је српска јужна покрајина Косово и Метохија - живот и проблеми. 

О студентском стандарду говоре Јово Поповић директор Студентског центра "Приштина" у северној Косовској Митровици као и студенти Немања Бишевац и Милан Сарић. Декан Медицинског факултета професор доктор Раде Грбић истиче предности студирања на том факултету и говори о здравственој заштити становништва. 

Адвокат Љубомир Пантовић упозорава на изузетно тежак положај српских адвоката на Косову и Метохији и верује да ће суд ЕУЛЕКС-а прихватити жалбу Оливера Ивановића на првостепену пресуду којом је осуђен на 9 година затвора због наводних ратних злочина. 

О туристичкој понуди Звечана и околине разговарали смо са Витомиром Јокићем власником мотела "Извор" у Грабовцу. 

Наш саговорник игуман манастира Бањска Отац Данило изражава захвалност на бризи и помоћи у обнови ове задужбине светог краља Милутина која је пре 3 године обележила 7 векова постојања. 

Аутор и уредник емисије је Зорана Бокан 

У средишту пажње 03.03.2016/мп3 )  


krediti.jpgКредити у Србији никад јефтинији, а грађани незаинтересовани. Док камате падају, расте број ненаплативих кредита. Колико се сада исплати узети кредит? Има ли решења за задужене у швајцарцима? Како сачувати стан од заплене због неисплаћеног кредита?

Гости у студију Радио Београда 1 02.03.2016. године: Дејан Гавриловић из Ефективе, Душан Узелац са портала Каматица и Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета. 

Уредник и водитељ Николина Миљковић.

 ( У средишту пажње 02.03.2016/мп3 )  

 

transplatacija.jpg

 Транспланатација у Србији! Борба за живот и хуманост или борба против предрасуда? Шта у најави новог закона о трансплантацији изазива највише полемике у јавности? Зашто смо по броју урађених операција на зачељу европских земаља? Шта се мора мењати у нашем законодавству како би се повећао број донора? 

Почело је писање Нацрта новог закона о трансплантацији органа, ткива и ћелија, а највише негативних коментара изазива најава да бисмо убудуће сви могли да будемо даваоци органа, осим уколико се нисмо изјаснили да смо против тога. Статистика показује да су много веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо давалац органа. У Управи за биомедицину Министарства здравља објашњавају да претпостављена сагласност значи да нисте против, да се опет обавља разговор са породицом и уколико се породица не слаже са донацијом неће бити трансплантације органа. Држава неће ништа радити насилно и грађани не треба да се плаше новог закона. Како ће наше законодавство у овој области изгледати видеће се после јавне расправе и парламентарне процедуре. 

Хрватска модел претпостављене сагласности има од 1998. године. Сада је то земља која има највише трансплантација у Европи и свету и у којој пацијенти најкраће чекају на спасоносни орган. 

Шта значи претпостављена или информисана сагласност ? Колико су наши грађани информисани о овој теми, које су моралне дилеме присутне и како их разрешити? 

За емисију 01.03.2016. године говоре: пук.проф.др Ђоко Максић, координатор за трансплантацију органа на ВМА, др Мирјана Лаушевић, координатор за трансплантацију КЦС и координатор радне групе за промену закона о трансплантацији и др Љубомир Кецман, члан Удружења за медицинско право, кардиолог и правник.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су: ( 011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 ( У средишту пажње 01.03.2016/мп3 )  

 

ginekolog.jpg У Здравственој трибини емисије У средишту пажње 29.02.2016. говоримо о најчешћим гинеколошким проблемима: Шта треба знати о терапији хормонима и када се она примењује? Како се лече цисте, миоми, полипи? Како пронаћи праву терапију за различите инфекције, посебно у случајевима честог понављања? Шта је ХПВ и шта се постиже вакцинацијом против тог вируса? Зашто све више парова има проблем стерилитета? 

Гошће емисије је др Татјана Павловић, специјалиста гинекологије и акушерства и субспецијалиста перинатологије.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су (011)322 5099 и (011)322 5299

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

 ( У средишту пажње 29.02.2016/мп3 )  

 

usp 2602.jpgЗашто се многи спорови решавају на суду уместо код медијатора? Које су предности посредовања у односу на судски поступак?

У регистар посредника који води Министарство правде уписано је 289 медијатора. Национално удружење медијатора Србије има 210 чланова у 25 градова широм земље. Међутим, у Србији је број медијација мали и према проценама своди се тек на неколико стотина предмета. Стручњаци за ову област скрећу пажњу да је медијација јефтинија, растеререћена стега формалности судског поступка, а не треба занемарити ни чињеницу да би опредељивање за медијацију растеретило српске судове великог броја предмета!


Тренутно је највећи број медијација из сфере радних односа и мобинга. Закон који је на снази годину дана и који регулише ову област, обавезује послодавца да, када запослени поднесе захтев за заштиту од злостављања - предложи медијацију. Ако се она не спроведе, запослени може да тражи надоканаду штете од фирме, а не од другог запосленог, и то је главни разлог што је медијација у оваквим споровима заступљена. Зато је важно успоставити функционалније везе између суда и медијатора, како би медијација заживела у што већем броју.

Зашто се "завађене стране" радије одлучују за суд него за медијатора? Колико познајемо поступак посредовања и улогу медијатора? Каква је ситуација у области привредних спорова? У којим предметима и случајевима је медијација најбоље решење?

Гошћа емисије је Нермина Љубовић, директор сектора за привредни систем Привредне коморе Србије, члан УО Националног удружења медијатора Србије, која се бави медијацијом у привредним споровима као и поступцима споразумног финансијског реструктурирања. О поступцима медијације у градовима Србије говориће путем телефона медијатори: Славенка Гаврић, адвокат из Новог Сада, која се бави решавањем имовинских и других спорова, Јелица Милосављевић из Крушевца, која се бави медијацијом у породичним и споровима у области социјалне заштите, Гордана Милојевићић из Крагујевца, која ради на решавању привредних и радноправних спорова и Блажо Недић, председник Националног удружења медијатора Србије.

Телефони за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 26.02.2016. године  је Оливера Симић Милошевић.

 ( У средишту пажње 26.02.2016/мп3 )

 

 

usp 2502.jpgПостојеће границе на Блиском истоку исцртане су пре тачно сто година. Присуствујемо ли новом цртању граница?

Зараћених страна и сукобљених интереса на Блиском истоку има толико да је већ веома тешко побројати ко се и за шта војно ангажује у Сирији, Ираку или у земљама Северне Африке. Прокламовани мотив због кога су се стране коалиције укључиле у рат у Сирији био је сузбијање Исламске државе као неспорне претње много ширем региону. Тај мотив одавно више нико не сматра једним, можда ни најважнијим циљем.

Шта су заправо циљеви великих сила и да ли ће се након расплета кризе одржати постојећа територијална подела? Да ли су у праву они који се прибојавају (или надају) да би 100. годишњица од потписивања Сајкс Пиковог споразума могла бити згодан повод за ново прекомпоновање граница на Блиском истоку?

Гости емисије У средишту пажње, 25.02.2016. године су Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности и Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

     (У средишту пажње, 25.02.2016/мп3 )

 

 

usp2402.jpgЦена хране у свету је на историјском минимум, али се то у Србији не осећа. Може ли храна код нас бити јефтинија? Колико нам новца остане када платимо све дажбине? Шта се све налази у потрошачкој корпи?

Гости у студију: Младен Радовић из министарства трговине, Војислав Станковић аграрни аналитичар и Денис Перинчић из Републичке уније потрошача.

Уредник и водитељ емисије У средишту пажње, 24.02.2016. године је: Николина Миљковић

     ( У средишту пажње 24.02.2016/мп3 )

 

 

usp 2302.jpgОвог месеца Србија је добила прву ранг листу транспарентности локалних самоуправа, која показује које су локалне самоуправе учиниле значајне напоре да буду на услузи грађанима и да на прави начин обавештавају становнике општине о свом раду, а које заостају.

Истраживање о отворености локалних самоуправа спровела је Транспарентност Србија, а оно обухвата питања као што су - да ли су објављене плате функционере, како се достављају жалбе, постоје ли ТВ преноси седница Скупштине општине и како се именују директори локалних јавних предузећа.

Гости емисије У средишту пажње, 23.02.2016. године су Златко Минић из организације Транспарентност Србија и Данијела Радоњић, начелница општинске управе у Параћину, општини која је најбоље котирана у истраживању које представљамо.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

      (У средишту пажње 23.02.2016/мп3 )

 

 

usp 2202.jpgНа који начин реуматске болести доводе до депресије? Утиче ли депресија на појаву остеопорозе? Процењује се да чак 70 одсто болесника који болују од реуматоидног артритиса има мање или више изражену депресију, односно поремећај расположења. На то најчешће утичу хроничан бол, поремећај сна, замор, смањене социјалне активности, стресни догађаји - односно нарушен квалитет живота.

Зашто су још реуматске болести и депресија повезане? Шта се мења у ендокрином, нервном и имуном систему пацијената? Шта је одговарајућа терапија и колико се начин лечења разликује од пацијента до пацијента? Како отклонити реуматске болове и да ли је то кључ за лечење депресивних стања? Колико је депресија фактор ризика за појаву остеопорозе од које најчешће пате жене у периоду менопаузе?

Гости Здравствене трибине емисије У средишту пажње, 22.02.2016. године су: професор Милан Петронијевић, Клиника за реуматологију Војномедицинске академије, председник Удружења реуматолога Србије и примаријус др Мирјана Лапчевић, председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије.

Телефони за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и (011) 322 52 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње, 22.02.2016/мп3 ) 

     

 

usp 1902.jpgКакав ће бити статус установа културе од националног значаја после усвајања измена Закона о култури? Да ли ће се и како променити социјални положај самосталних уметника у Србији? Како је дошло до новог националног јединства око националних признања? Који су суштински проблеми наше културне свакодневице?

Скупштина Србије усвојила је 12. фебруара измене и допуне Закона о култури, које су жестоко критиковане у јавности, а изазвале су и бурну дебату у парламенту, посебно због првобитно планираног укидања националних признања за врхунски допринос националној култури - од чега је Влада у последњем тренутку одустала! "Више вреди једна Милена Дравић него 30-40 грешака које су направиле претходне владе" рекао је премијер Вучић напредњачким посланицима и тражио од њих да промене став о националним признањима.

Законске измене, између осталог, односе се и на услове, мерила и критеријуме, као и поступак по захтевима за утврђивање статуса самосталног уметника, а бурна расправа вођена је у вези са социјалним статусом самосталних уметника, посебно оних којима локалне самоуправе нису уплаћивале доприносе. Неколико хиљада уметника лишено је могућности да овери здравствену књижицу иако за такву ситуацију нису одговорни! Министар културе рекао је да је Министарство иницирало разговоре са удружењима ради решавања проблема са локалним самоуправама, те да град Београд, где се налази највећи број самосталних уметника- испуњава у овом тренутку своје обавезе.

Изменама Закона укинут је статус националних установа културе, што је такође било једно од питања које је изазвало бурне реакције у јавности и у самој дебати у парламенту. Министар је на примедбе опозиције више пута одговорио оценом да је реч о статусу које се своди на титулу, да се сада укида приоритетно финансирање из државног буџета. Када је реч о избору директора установа културе - министар Тасовац је на примедбе одговорио да Министарство није поштанско сандуче које ће само прослеђивати једно име које је одредио управни одбор, а потом када се направи грешка и јавност није задовољна сносити сву одговорност.

У којој мери су усвојене измене Закона о култури изнуђене и да ли или не преовладава потреба за појачаном државном контролом? Да ли ће се унапредити културна делатност? Да ли су критике које долазе од уметника оправдане и аргументоване?

Гости емисије 19.02.2016. године су: Тамара Вучковић Манојловић, директор Југословенског драмског позоришта, Милета Продановић, председник Националног савета за културу, професор Душан Русалић, председник УЛУСА и председавајући координационог одбора репрезентативних уметничких удружења Србије и Душко Паунковић, књижевни преводилац.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

 (У средишту пажње 19.02.2016/мп3

     

 

usp 1802.jpgДијалог у хрватском јавном простору постаје све оштрији и у њему је све мање толеранције, упозорио је нови премијер Тихомир Орешковић. Зашто се у Хрватској разбуктала расправа о патриотама и издајницима, а у Загребу узвикивало “За дом спремни”? Како се таква атмосфера одражава на положај Срба?

У емисији 18.02.2016. године, о Хрватској после формирања нове десничарске владе говоре: шеф правног одељења Српског Народног Вијећа Татјана Вукобратовић Спасојевић, лидер Радничке Фронте Марко Милошевић и професор Жарко Пуховски.

Аутор Јелена Видић.

    ( У средишту пажње 18.02.2016/мп3)

 

 

gmo.jpg

Наши званичници најавили су средином децембра да ће Србија морати да дозволи промет ГМО производа,као и промену закона о ГМО због усклађивања са правилима Европске Уније и Светске трговинске организације. Стручњаци указују да је наша шанса у соји и кукурузу који нису генетски модификовани, да треба да их усмеримо на сточарство и да пласирамо месо и млеко са ознаком без ГМО. Такође и да смо једина земља у Европи која производи довољно соје за своје потребе. 

Организација Дунав Соја и ГИЗ-ов пројекат "Квалитетна соја без ГМО из Дунавске регије", бавили су се анализом- какви ће бити ефекти либерализације генетски модификованих производа на тржишту Србије. Шта су показала истраживања? Соја је основ за исхрану животиња. Да ли ћемо знати какво месо једемо? Како су земље ЕУ заштитиле своје потрошаће и пронашле начин да означе ГМО производе? Каква храна ће бити на нашој трпези? 

Гости емисије 17.02.2016.су: др Миодраг Димитријевић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, стручњак за научну област генетика и оплемењивање биљака, професор Миладин Шеварлић, саветник за агропривреду Економског института у Београду и Јована Дјисалов из организације Дунав Соја Гиз. 

Телефони за укључења слушалаца су : (011) 322 50 99и (011) 322 52 99

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.

  (У средишту пажње 17.02.2016/мп3)      

 

 

zagadjenje.jpgСрбија се већ увелико спрема за многе обавезе које ће морати да преузме као будућа чланица Европске уније, а једна од њих биће и прихватање квота за избацивање штетних гасова у атмосферу, пре свега гасова који стварају ефекат стаклене баште (ГХГ). Међутим, наша земља се значајно ослања на угаљ, а фабрике често једва послују на нули, тако да се поставља питање да ли ће Србија моћи да поднесе терет прописа ЕУ.

Већ од ове године креће се са пописивањем свих загађивача и мерењем загађења из сваког већег извора, како би се и сами загађивачи припремили за примену европских прописа, од којих ће многи ступити на снагу и пре самог чланства, већ током 2017. и 2018. године. Они који мање загађују моћи ће да продају другима део пакета емисија штетних гасова који је њима алоциран, док ће они који су прекорачили лимит морати на тржишту да купе право за додатно загађење од оних који га нису у потпуности искористили.

Београд и Војводина спадају у најзагађеније делове Европе по присуству партикулата опасних по здравље. Иако овде није реч о ГХГ, већ о другом типу загађења, пристуство партикулата је добар индикатор квалитета ваздуха.

Може ли овај сложени систем профункционисати у Србији у тако кратком року? 

Гости емисије 16.02. 2016. су Драгана Радуловић из Одсека за климатске промене у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Владимир Ђурђевић, експерт за климатске промене и загађење. Осим новина у нашем законодавству разговараћемо и о глобалним напорима у борби против климатских промена, као и о доприносу који наша земља може дати амбициозним циљевима ЕУ за смањење емисија штетних гасова и реализацији климатског споразума из Париза. 

Емисију води Ненад Милитаревић.

(У средишту пажње 16.02.2016/мп3)    


alergije.jpg


Зашто све више деце има неку форму алергије? Како исхрана малишана утиче на имунолошки систем? Зашто је дојење беба у првих шест месеци толико важно? Како се изборити са болестима које се стално враћају? 

Гошћа "Здравствене трибине" емисије "У средишту пажње" 15.02.2016. године је др Невенка Ракетић, специјалиста педијатрије и имунологије. 

Бројеви телефона за укључења слушалаца су (011) 322 5099 и (011) 322 5499

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

(У средишту пажње 15.02.2016/мп3)   


pozicija.jpgНационална стратегија за борбу против корупције донета је 2013. године како би до 2018. били створени сви предуслови за системски обрачун са корупцијом, међутим до данас је остварена једва четвртина циљева из Стратегије, а у неким сегментима, као што је подизање ефикасности полиције, остварено је само 10% циљева.

Осим што нас такви подаци подсећају да ћемо још дуго морати да трпимо корупцију, одсуство видљивог напретка на овом пољу може значајно успорити и евроинтеграције наше земље. 

Гости емисије 12.02.2016. године су представници тима аутора другог Алтернативног извештаја о остваривању стратегије за борбу против корупције - Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносне политике и Тања Максић из BIRN-а.
Питаћемо их где се највише касни у реализацији циљева из стратегије и зашто.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

(У средишту пажње 12.02.2016/мп3)   


energetski-pasos.jpgУ складу са директивама Европске уније, већ четврту годину и у нашој земљи све нове и реконструисане зграде и државне институције морају да имају енергетске пасоше. У њима пише колико зграда и станова троши енергије. Због унапређења енергетске ефикасности, при Министарству грађевинарства направљен је Централни регистар свих енергетских пасоша у земљи- ЦРЕП. Корист је тврде - вишеструка. 

Шта ћемо сазнати из Регистра енергетских пасоша? Колико ће ти подаци користити и олакшати грађанима приликом куповине стана да унапред знају колико ће издвајати за грејање или хлађење? Процењује се и да у Србији 80 одсто кућа није изоловано. Како власници старих станова и кућа могу да сазнају колико енергије троше по метру квадратном за годину дана? Како да уштедимо енергију и смањимо рачуне ? 

Иначе, наша земља се обавезала да до 2018. године потрошњу енергије смањи девет одсто. Шта смо до сада урадили а шта је у плану, с обзиром да трошимо четири пута више енергије од земаља ЕУ. 

Да ли ће Регистар енергетских пасоша бити још један начин да смањимо потрошњу енергије, као комплетна евиденција постојећег стамбеног фонда и процена могућих уштеда? 

Гости емисије 11.02.2016. године су: Јасминка Павловић, шеф Одсека за енергетску ефикасност у Министарству грађевинарства, инжењер архитектуре Бојана Станковић са Архитектонског факултета и Радослав Галић, стручњак у пројектовању система за грејање и хлађење са Машинског факултета у Београду.

Телефони за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и(011) 322 52 99.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић. 

(У средишту пажње 11.02.2016/мп3)      

aleksin-zakon.jpg"Алексин закон" је коначно у скупштинској процедури. Како спечити вршњачко насиље? Због чега деца прибегавају физичком и психичком насиљу? Јесу ли и малолетни насилници нечије жртве? Каква је одговорност институција, породице, друштва у целини? 

Гости емисије У средишту пажње, 10.02.2016. године су: Драгана Ћорић - творац Алексиног закона, Драгана Коруга - психолог и консултант УНИЦЕФ-а и Гордана Чомић - чланица скупштинског одбора за права детета.

 Емисију уређује и води Николина Миљковић. 

(У средишту пажње 10.02.2016/мп3)      


posao_inostranstvo.jpgДанас је за грађане Србије лакше да пронађу посао у иностранству него у било ком тренутку у протеклих четврт века. Мањак радне снаге у многим земљама ЕУ, посебно када су у питању послови за које није лако наћи квалификоване раднике са легалним статусом, као што су грађевински радници или кувари, учинио је да се послодавци практично утркују ко ће понудити боље услове за рад. 

Међу државама ЕУ у којима је релативно лако пронаћи посао предњачи Немачка, која је додатно олакшала нашим грађанима аплицирање за послове из групе од 130 дефицитарних занимања. Радна виза може се добити у циљу тражења посла (без конкретне понуде), све формалности се завршавају за свега један месец, а радник има у Немачкој сва права као и домаћи грађани. Штавише, после мање од две године, уз положен тест језика, могуће је добити трајну боравишну дозволу која важи на целокупној територији ЕУ, а право на довођење породице радника у Немачку се подразумева. 

Колико је заиста лако пронаћи посао у иностранству? Гост емисије У средишту пажње 09.02.2016. је Андреј Росић, млади предузетник из Бања Луке, који је у сарадњи са немачким агенцијама за запошљавање покренуо сајт euposao.de, први портал на коме је на језицима нашег региона могуће претраживати базу послова у Евроспкој унији, превасходно у Немачкој. Чућемо и савете које Национална служба за запошљавање даје онима који планирају да раде у иностранству, као и искуства двоје наших грађана који од недавно раде у Немачкој.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић. 

(У средишту пажње 09.02.2016/мп3)      


zika-2.jpgЗашто се поново појавио вирус Зика? Колико је опасан по здравље? Шта за нас конкретно значи програшавање опште опасности? Како се заштити од вирусних инфекција? 

Вирус Зика идентификован је у шумама Уганде још 1947. године! Поново се појавио у Бразилу прошле године и од тада се просирио на цетралну и јужну Америку.Зашто је вирус зика деценијама "дремао"? Шта је утицало на његово ширење? Шта је у фокусу борбе против вируса због кога је СЗО прогласила глобалну ванредну ситуацију? Шта конкретно подразумевају правовремене информације о ризику и како се заштитити? Колико нетипични климатски услови, блага зима и "брисање" јасних граница између годишњих доба , утичу на појаву вирусних инфекција? Зашто је неко "склон" вирусним инфекцијама а неко није? Од чега то зависи? Како да ојачамо наш имуни систем? На који начин можемо да се заштитимо од сезонских инфекција и вируса? Шта је сврха вакцинације против грипа и колико је то делотворно? 

Гости "Здравствене трибине" емисије У средишту пажње 08.02.2016. године су: епидемиолог, примаријус др Драгана Димитријевић из Института за јавно здравље др "Милан Јовановић Батут", инфектолог, професор др Драган Делић из Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког цента Србије и др Миљана Грбић, директорка Канцеларије СЗО у Београду.Телефони за укључења слушалаца су : ( 011) 322 50 99 и ( 011) 322 52 99.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић

(У средишту пажње 08.02.2016/мп3)  

 

penzije.jpgДа ли ће националне пензије за ствараоце у култури бити укинуте? 
Од када су уведена, признања за врхунски допринос националној култури изазивају полемике и подељена мишљења јавности. Недавно су уметници и истакнути ствараоци у култури покренули петицију против укидања националних признања за врхунски допринос националној култури. То проистиче из Предлога Закона о изменама и допунама Закона о култури, којим се националне пензије укидају- што је изазвало оштро реаговање истакнутих стваралаца у овој области. Они сматрају да је одлука Министарства културе дошла напречац, јер је до јуче министар Иван Тасовац уверавао да је признање, које није додељено три године, само привремено суспендовано. 

У међувремену, министар је објаснио да је Предлог измена и допуна закона о култури прошао јавне расправе, јавно слушање у Скупштини, да је усвојен на Влади и да ускоро иде у парламент. По његовом мишљењу теже је успоставити критеријуме за признања у култури, него у спорту, баш због сложености области културе - јер како је могуће поредити рад глумца са радом сликара или архивара? Према речима министра Тасовца, други проблем је још сложенији и везан је за "клановско-буразерске" односе! 

С друге стране део културне јавности сматра да укидањем националних пензија држава сугерише да више врхунских уметника нема и да би без обзира на све економске и политичке околности, ово признање морало да остане! 

Зашто, по свој прилици, "националне" пензије - иду у пензију? Да ли ће њихово укидање отворити нова питања о неправди? Зашто је тешко утврдити јасне критеријуме ко је заиста задужио националну културу? 

Гости емисије У средишту пажње, 05.02.2016. године су: Ивана Стефановић, композитор, члан Националног савета за културу и добитница националног признања, Татјана Мандић Ригонат, редитељ, потпредседница Удружења драмских уметника Србије, глумац Предраг Мики Манојловић, носилац националног признања и председник уметничког већа Удружења драмских уметника и Весна Марјановић, председник одбора за кулутру и информисање у Скупштини Србије. 

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.

(У средишту пажње 05.02.2016/мп3


i-kupovina.jpg

Начин на који се интернет користи за куповину и за пословање је једини аспект коришћења интернета у коме Србија видно заостаје за развијеним земљама. Продавци који су увели плаћање робе картицама на својим сајтовима могу се набројати на прсте, можда зато и јер сами грађани још увек радије плаћају робу поузећем него путем интернета, иако је такав саистем скупљи и пружа далеко слабију заштиту. 

Притом, већина грађана који купују путем интернета кажу да су имали проблеме приликом обављања трансакција, а веома велики проценат и даље нема картице којима могу да плаћају робу и услуге. Када су предузећа у питању, коришћење интернета се и даље махом своди на имејл

, и многе алатке које су већ дуго доступне, како оне за вођење предузећа, тако и оне за пословање на даљину и даље су слабо познате у нашим малим и средњим компанијама. Квалитет компанијских сајтова је углавном далеко од савремених стандарда, правих веб продавница је мало, а трговина на интернету у нашој земљи у доброј мери прешла је у домен сиве економије, односно трговине шверцованом и половном робом. 

Како убрзати темпо промене ових навика и који су нови сервиси и техничке могућности који нам пружају наду да ћемо напредних година убрзано сустизати развијеније економије по заступљености електронског пословања и трговине? Гости емисије У средишту пажње 04.02.2016. године су Жељко Ракић, начелник одељења за трговину у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Лешек Јакубовски, вођа пројекта „Развој електронског пословања", чију реализацију у Србији финасира Европска унија и Александар Бировљев, ескперт за електронско пословање.

Емисију уређује и води Ненад Милитаревић.

(У средишту пажње 04.02.2016/мп3

     


migranti-ne.jpgМигрантска криза - затишје пред буру. Широм Европске уније, државници покушавају да се договоре о расподели миграната који долазе са Блиског истока. Хоће ли Европа успети да нађе решење? Колико новца је потребно за њихово збрињавање? Да ли најавама депортација и одузимањем драгоцености од миграната, Европска унија потире принципе на којима почива? Колико се поштују људска права расељених са Блиског истока. 

Гости емисије 03.02.2016. су: Милан Антонијевић, из Комитета правника, Катарина Космина из Центра за европске политике, Анис Бајректаревић професор Међународног права и глобалних политичких студија у Бечу. Најновије информације из Европског парламента пренеће нам наш дописник Наташа Јокић.

Уредник и водитељ: Николина Миљковић

(У средишту пажње 03.02.2016/мп3


porodiljsko.jpgКолике ће бити накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одуства са рада због посебне неге детета? Који су услови за остваривање права на дечји и родитељски додатак? Шта се мења нацртом новог Закона о финансијској подршци породици са децом?

Према нацрту закона, висина дечјег додатка ће остати 2.660 динара месечно. Једна од новина је и то што ће родитељски додатак убудуће моћи да остваре и мајке стране држављанке, стално настањене у Србији. Новина је и то да ће жене које су радиле по уговору о привременим и повременим пословима примати накнаду зараде када оду на породиљско боловање, што до сада није био случај. Од јула месеца, накнаде зарада биће исплаћиване директно на рачун породиље, а не преко послодавца, што је, како се показало, узроковало бројне проблеме. 

Циљ нових мера је смањивање сиромаштва породица, подстицање наталитета и спречавање злоупотреба. Ипак, има и критика нових решења, а највише на рачун оних која се тичу накнада за породиљско боловање.

Шта још предвиђа нацрт Новог закона о финансијској подршци породици са децом? Шта су главне примедбе стручне јавности, будућих родитеља, удружења родитеља, које су се чуле у току јавне расправе? Да ли ће примена нових законских решења заиста помоћи породицама?

Гости емисије 02.02.2016. године су: Катарина Станић из Центра за социјалну политику и Предраг Петровић, директор Републичког завода за социјалну заштиту. 
Телефони за укључења слушалаца су: (011) 322 50 99 и(011) 322 52 99

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић.

(У средишту пажње 02.02.2016/мп3)       


usp 0102.jpgЕмисија У средишту пажње Радио Београда 1, 01.02.2016. године:

Који су симптоми дијабетеса? Како на време открити болест и спречити компликације?

Статистика показује да се у чак 46% случајева шећерна болест открива тек пошто пацијент доживи мождани удар, инфаркт или неку другу болест. Колико се ради на превенцији и раном откривању и на који начин се може поправити квалитет живота оболелих?

Гост Здравствене трибине је академик, проф. Предраг Ђорђевић, ендокринолог.

Бројеви телефона за укључења слушалаца су (011)322 5099 и (011)322 5499.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

(У средишту пажње 01.02.2016/мп3)

         

 

 
УЖИВО
Радио 1 уживо/MP3
Радио 2/3 уживо/MP3
Београд 202 уживо/MP3
Инт. позивница мај/MP3.
ИНФО/МП3
Новости дана РБ1
Вести РБ1
Дневник 202
Неда Деполо
ИНТЕРВЈУ
Срђан Гојковић Гиле
Зоран Аврамовић РБ2
Милан Нешковић РБ2
Душан Којић Која РБ2
Нада Поповић Перишић
Егон Савин РБ2
Жика Јелић РБ2
Милен Алемпијевић РБ2
Бојана Брешковић РБ2
Петар Живадиновић РБ2
Јово Анђић РБ2

ИЗДВАЈАМО
Студио 6
Теме Трећег програма
Спортски преноси
Музички догађаји
Репертоар-Драмски п.
Метрополитен опера
Циклуси Tрећег програма
Загађивач године
Награда Радмила Видак
Дан радио драме
Конкурс - драмска дела
Сећање на Гагија РБ1
Књига године РБ2
Рођендан уметности
Дани радионице звука
Златни микрофон РБ
РБ на сајму књига
91. рођендан РБ
Награда Неда Деполо
Мокрањчеви дани
Дан сећања РБ1
РБ - уживо из Књажевца
„Тимочка лира “ 2015.
Exit на 202
Добро јутро децо РБ1
РБ уживо из Врања
РБ - уживо из Суботице
Свечана академија РБ
РБ - уживо из Неготина
РБ - уживо из Зајечара
РБ - уживо из Косјерића
РБ2 - уживо из Крагујевца
46 година Београда 202
Маслинова грана РБ2
Награђени новинари
АКЦИЈЕ
Ноћ музеја 202
Војкан Борисављевић
Црни и Зелени лист РБ2
202 - уживо са ФЕСТ-а
Концерт Хладног пива
202 на Кустендорфу
Битеф - 202
Зајечарскa гитаријадa
Зелени радио РБ2
Љубав у твом срцу РБ
Пружена рука - 202
kontakt: webmaster