♦♦♦ РЕСАВИЦА - РУДАРИ ШТРАЈКУЈУ ♦♦♦ МЕКЕЈН : СРБИЈА УКЉУЧЕНА У ХУМАНИТАРНИ НАПОР ♦♦♦ АСАД НЕ ИСКЉУЧУЈЕ НАПАД НА СИРИЈУ ♦♦♦ МИНХЕН : САГЛАСНОСТ О ПОТРЕБИ РАЗГОВОРА ♦♦♦ ВАЛС : ПОТРЕБНА КОПНЕНА ОФАНЗИВА ♦♦♦ ШИДЛО : ЗАОКРЕТ ОД ПОЛИТИКЕ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ ♦♦♦ ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ ДЕСЕТ МИЛИЈАРДИ ЕВРА ♦♦♦ САРАДЊА БЕОГРАДА И БЕРНА ♦♦♦ АНА У ПОЛУФИНАЛУ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ ♦♦♦ СТАБИЛНОСТ НАЈВАЖНИЈА ЗА БАЛКАН
Почетна страна arrow Радио Београд 2
13.02.2016
РАДИО БЕОГРАД
Почетна страна
91. рођендан РБ
Управа
Вести
Контакт
Маркетинг РБ
Фреквенције
Издавачка делатност
Индок билтен
РТС на сателиту
Документација РБ
Библиотека РБ
Линкови
Мапа сајта
Претрага
met2015.jpg
Зелени, Црни лист 2015
Зелени радио 2015 
Да Вас подсетимо
113.jpg
BeoTelNet
Сателитски Програм
Сателитски програм
ПРОГРАМИ
Радио Београд 1
Радио Београд 2
Радио Београд 3
Београд 202
Драмски програм
ЕМИСИЈЕ
Седмица РБ1
У првих пет РБ2
Индекс 202
Таласање РБ1
Гозба РБ2
Спортски споменар РБ1
Град РБ2
Музичка плетеница РБ1
Деца XX века 202
Спорови у култури РБ2
Време музике РБ2
У средишту пажње РБ1
Хит Недеље 202
Како слушати музику РБ2
Српски на српском РБ1
Окрени нулу РБ2
Код два бела голуба РБ1
Клуб 2 РБ2
Пут свиле РБ2
Отисак душе 202
Изворишта РБ1
Говори да бих те... РБ2
Вечерас заједно РБ1
Дигиталне иконе РБ2
Сусретања РБ1
Ризница РБ2
Ноћни програм РБ1
Степеник РБ2
Невидљиви људи РБ2
Етника РБ1
Игла на винилу РБ2
Соларис РБ2
Поп карусел РБ1
Антикотека РБ2
Чекајући ветар РБ2
Од злата јабука РБ2
Храм РБ2
Речено и прећутано РБ2
Џез сцена РБ2
Неонска дуга РБ2
Музичка продукција
РЕКЛИ СУ
Милош Земан
Сергеј Лавров
Новак Ђоковић
Томислав Николић
Александар Вучић
Вук Јеремић
Мајкл Кирби
Владимир Путин
Ивица Дачић
О нама
Структура програма
Развој програма
Емисије
Фреквенције
Дечја драмска група
Најава програма
Данас на програму
Контакт
Критика РБ2
Награђени новинари
Издања
на програму:
05:00 • НOВИ ДAН
Јутарњи програм магазинског типа, садржи сервисне информације, вести, метеоролошки билтен, стање на путевима и граничним прелазима, преглед културних догађања и сталне рубрике: Обичајни и верски календар и Догодило се на данашњи дан (са звучним илустрацијама, посебно сачуваним гласовима стваралаца из тонског архива).
У музичком погледу, емисија почиње популарним џезом и иде ка сегментима забавне, евергрин и изворне народне музике.

05.05 и 06.55 Вести
07.55 Вести; На таласима РБ 2
следи:
08:00 • CON ANIMA
О нама

 

РАДИО БЕОГРАД 2

knjigagodine.jpg

     АЛЕКСАНДРИ МАНЧИЋ УРУЧЕНА НАГРАДА "НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ"

 

У Каменој сали Радио Београда, пред великим бројем посетилаца, Александри Манчић је уручена награда "Никола Милошевић" за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије у 2015. години, коју додељује Радио Београд 2. Александра Манчић је, као четрнаести добитник, награђена за књигу "Ђордано Бруно и комуникације  превођење идеја", у издању "Службеног гласника". На свечаности су говорили председник жирија проф. др Драган Проле, директор"Службеног гласника" Јелена Триван и главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Радоман Кањевац, који је добитници и уручио награду. 

 

 

nagradanm3.jpg 

 


 nagradanm01.jpg

Главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Радоман Кањевац је, поздрављајући присутне, подсетио ко је све током претходних деценија радио у Радио Београду, кући "уз коју смо одрастали, са гласовима према којима смо се од детињства оријентисали у времену и простору, као према звездама". Он је рекао да радио програми нашег јавног сервиса представљају последњу оазу ауторских емисија и меру доброг укуса на нашем таблоидизираном медијском тржишту и додао да је то разлог што се тим програмима, као и нашој телевизији, највише верује""Данас, када уручујемо признање за једну књигу о мислиоцу чије тело је горело на ломачи, али чије идеје и даље комуницирају, добродошли у кућу са четири радија која излази на четири улице, и која представља стару, поуздану, сигурну кућу, не само за нас који овде радимо него и за многе друге за филозофе, за новинаре, за уметнике, за вернике и за јеретике, какав је уосталом био и сам Ђордано Бруно", рекао је Кањевац. 

 

 (Поздравна реч главног и одговорног уредника Радомана Кањевца/мп3 )  

 

nagradanm7.jpg

 

Председник жирија, професор др Драган Проле, подвукао је да је награда "Никола Милошевић" признање за нешто што је "маргинализовано у нашем времену, јер теоријска мисао изискује стрпљење и време – две ствари које доба у којем живимо нема и/или не жели да има". Проле је скренуо пажњу да они који немају своје интерпретације стварности морају те интерпретације да преузимају од неких других, те да у томе лежи смисао постојања теоријске мисли данас. "Када поменемо појмове као што су комуникација и превођење, мала је вероватноћа да ћемо их повезати са ренесансним мислиоцем Ђорданом Бруном. Наиме, Бруно је био превасходно филозоф природе, али природе која је достојна слободног бића. Мотив за његово мишљење утемељен је у покушају да помогне у изградњи једног другачијег света, напуштању сиромаштва и људске тескобе која проистиче из наслеђене интерпретације природе и оскудног, огољеног људског света у којем су односи нужно предодређени. Овако неконвенционална и јеретичка мисао, мора на неки начин да буде саопштива чак и у конвенционалним и ортодоксним оквирима. Та саопштавања истине у неконвенционалним формама су парадигма и данашња релевантност Ђордана Бруна, а Александра Манчић нам доноси управо те средишње идеје на начин који заслужује пажњу", истакао је професор Проле. 

  (Реч председника жирија др Драгана Прола/мп3 )  

 

 nagradanm8.jpg

Директор "Службеног гласника" др Јелена Триван је, захваљујући Радио Београду и жирију, похвалила уреднике "Службеног гласника", куће која је ове године освојила тринаест награда за своја издања. Подсетила је да је књига Александре Манчић већ пето дело у издању "Службеног гласника" овенчано наградом Радио Београда 2. "Никола Милошевић, чије име награда Радио Београда 2 носи, на известан начин је био јеретик у свом времену. Причао је слободно онда када други нису смели ни да мисле, а камо ли да изговоре своје мисли. Држао је предавања на трговима онда када је мислио да су универзитети постали затворени; јавно се противио догмама онда када су интелектуалци ћутали. Ђордано Бруно је био ренесансни јеретик, спаљен због онога што је мислио и говорио. Жозе Сарамаго рекао је да је историја забележила њгово спаљивање, али не и његов последњи крик. Александра Манчић верује да су Брунови шапат и крик, све што је изрекао или написао, забележени у делима потомака и да се идеје Ђордана Бруна кроз превођење оживљавају изнова, не само кроз дело оних који дугују своје учење њему, попут Галилеја, Спинозе или Лајбница, него и да се његови транскрипти налазе у савременој кинематографији, у позоришној уметности, па чак и на друштвеним мрежама. Александра Манчић верује да филозофи комуницирају са својим потомцима и наследницима кроз превођење и осавремењивање њихових идеја. Зато порука онога чије име награда носи, као и дела које је награђено, јесте да не чинимо, мислимо или говоримо само за данас и за своје савременике." 

 

 (Поздравна реч директора Службеног гласника Јелене Триван/мп3 )  

 

 nagradanm2.jpg

Захваљујући за награду, Александра Манчић је рекла да је "Радио Београд ризница звучног памћења наше културе, а да Радио Београд 2 овом наградом показује до каквог му је памћења стало". Она је додала да нас "Ђордано Бруно и данас подсећа да нисмо центар света, и да на сазнање о бесконачности света човеков одговор не сме бити страх и затварање, него Истина, о животу пре смрти. Слобода откривања, слобода избора је у томе чему поклањамо пажњу и како градимо смисао из искуства. Морамо то памтити, да својим заборавом Ђордана Бруна не бисмо и ми осудили на екскомуникацију", рекла је Александра Манчић. На крају свога излагања, рекла је да ову награду, на којој захваљује, доживљава као гест против тог заборава, такорећи као глас против сваког затварања друштва и сваке екскомуникације", закључила је Александра Манчић, примајући овогодишњу награду "Никола Милошевић". 

 

 (Поздравна реч добитнице награде Александре Манчић/мп3 )   

 

 nagradanm4.jpg

Свечаности у Каменој сали Радио Београда присуствовали су досадашњи добитници ове награде и бројне личности из јавног и културног живота. 

 

 

 nagradanm5.jpg

 


 

 

 

 


   

РАДИО БЕОГРАД 2

knjigagodine.jpg

 

НАГРАДА "НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ" АЛЕКСАНДРИ МАНЧИЋ

 

 

Жири Радио Београда 2 одлучио је да награду "Никола Милошевић" за 2015. годину, за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије  добије Александра Манчић за дело Ђордано Бруно и комуникација - Превођење идеја, у издању Службеног гласника.

djordanobrunoikomunikacija.jpg 

 

 

Према образложњу жирија, који је радио у саставу Мило Ломпар, Слободан Грубачић и Драган Проле (председник), "књига Ђордано Бруно и комуникација почива на тези да се мисао овог ренесансног филозофа најпродуктивније истражује кроз проблем универзалне комуникације. Сви чланови жирија су истакли изузетан стил којим је ова књига написана, чиме се ауторкин креативни допринос сасвим приближава Николи Милошевићу, као узору по којем ова награда носи име". Александра Манчић дипломирала је и магистрирала на Групи за шпански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, са темом магистарског рада Југословенске књижевности српскохрватског језичког подручја у преводу на шпански (1930-1990). Докторску тезу Традуктолошки приступ проблему културе странца одбранила је на Аутономном универзитету у Мадриду. Радила је као предавач на Филолошком факултету у Београду (1988-1998) и као гостујући предавач на Аутономном универзитету у Мадриду (1989-1991). Учествовала у оснивању Колегијума за европске језике (1998), огранка Центра за студије културе, удруженог у Алтернативну академску образовну мрежу (ААОМ). Бавила се проучавањем проблема превођења и наставе превођења. Основала је и уређивала је библиотеку Превођење и мишљење. Аутор је седам књига о торијским проблемима превођења и међукултурне размене, као и стотинак стручних текстова. Превела је низ књига са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика.

sednica2701.jpg

У најужем избору за овогодишњу награду "Никола Милошевић" биле су још књиге Симе Елаковића Кант наш савременик - Критика етосног ума као оријентација у мишљењу и деловању, у издању Завода за уџбенике и Сретена Петровића Шелинг против Хегела - Шелингова темљна мисао и "меке форме", у издању Албатрос плус из Београда). Према пропозицијама конкурса, завршна седница жирија одржана је у радијском студију, а цео ток рада директно је преносио Радио Београд 2. Свечано уручење Награде "Никола Милошевић" биће у уторак, 9. фебруара, у 12 сати, у Каменој сали Радио Београда.          

  

(Јавна седница жирија 27.01.2016/мп3 )  

   

 

 


  

НАГРАДА

НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ

за најбољу књигу из области

теорије књижевности и уметности,

естетике и филозофије

 

Награду Радио Београда 2 за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, покренуо је 2002. године Ђорђе Малавразић, тада главни и одговорниуредник, уз подршку Уређивачког колегијума програма. Награда је први пут додељена 11. марта 2003. за 2002. годину, а од 2005. се уручује 9. фебруара, на Дан Радио Београда 2, за претходну годину.

 

Садашњи назив награда је добила, на предлог њеног покретача, 9. фебруара 2007, на свечаном скупу великог броја еминентних теоретичара и филозофа у Каменој сали Радио Београда, непосредно после смрти првог председника жирија Николе Милошевића. Тим именовањем чува се успомена на овог изузетног интелектуалцабеседника и сарадника Радио Београда, који се стваралачки огледао управо у областима теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије.

 

Циљ признања „Никола Милошевић“ јесте да подстиче теоријско стваралаштво на српском језику. Замисао је од почетка била да се награђују дела високог ранга у којима се целовито развија једна основна идеја. Жирирање подразумева, дакле, елиминацију механички склопљених збирки текстова, речника, штива која јасно припадају доменима историје и критике, а не теорије, и монографских публикација без релевантних уопштавања. Жири се у раду руководи мерилима кохерентне замисли, вредности самог текста и оригиналног доприноса теоријском мишљењу.

 

Заједно са филозофом Милом Савићем и историчаром уметности Мишком Шуваковићем, Никола Милошевић је знатно допринео да се од почетка поставе високи критеријуми и аксиолошка парадигма за будућност. Ова мерила првог жирија касније су неговали , као чланови оцењивачког тела, професори Симо Елаковић, Мило Ломпар, Јован Попов и Слободан Грубачић.

 

Особеност жирирања за ово признање јесте остваривање начела максималне јавности. Наиме, од самог почетка, жири за награђивање теоријског стваралаштва, према одредбама Правилника, држи последњу седницу у студију Радио Београда 2, из којег се директно преносе у етер расправа о књигама из ужег избора и одлучивање о победнику.

 

На предлог председника Управног одбора РТС-а, академика Никше Стипчевића, Кућа је дала Награди „Никола Милошевић“ и новчани износ, који се од 2008. уручује лауреату уз традиционалну Повељу и компјутер, дар „Информатике“.

 

У оквиру колекције Теоријска књига године – Награда „Никола Милошевић“ Радио Београд 2 објавио је пет књига мањег обима, посвећених петорици првих добитника. Уз разговоре главног и одговорног уредника РБ 2 са лауреатима, штампани су у овим публикацијама ауторизовани транскрипти завршних седница жирија у студију РБ 2, беседа на свечаности доделе признања у Каменој сали Радио Београда и јавних трибина, одржаних о награђеним делима у Коларчевој задужбини, односно Римској дворани Библиотеке града Београда. На тим трибинама редовно сунаступали чланови жирија, главни и одговорни уредник програма и аутор дела. Награда је представљена и на „Тргу од књиге“ у Херцег Новом, где су крајем јула 2015. говорили актуелни лауреат Јасмина Ахметагић и Ђорђе Малавразић.

 

Највећу важност признању дали су сами добитници: Милан Брдар, Милош Арсенијевић, Миле Савић, Часлав Д. Копривица, Слободан Грубачић, Радоман Кордић, Предраг Крстић, Мило Ломпар, Драган Стојановић, Драган Проле, Данило Баста, Слободан Жуњић и Јасмина Ахметагић. Пошто иза ових имена стоје изузетна дела, може се рећи да је Награда „Никола Милошевић“скренула пажњу шире јавности на постојање и релативно високи ниво наше савремене теоријске мисли, чији представници ступају у дијалог са најбољим духовима светске културе.

 

Напомена: Награди „Никола Милошевић“ претходило је двапут додељено признање Радио Београда 2 „Књига године“, за које су узимани у обзир сви домени стваралаштва. Тако је 2000. награђен Михаило Ђурић за филозофско дело О потреби филозофије данас, а 2001. Владимир Тасић за роман Опроштајни дар.

Добитници награде:

 

 

За 2002. Милан Брдар “Филозофија у Дишановом писоару”

Издавач: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад

 

За 2003. Милош Арсенијевић ”Време и времена”

Издавач: Графички атеље Дерета, Београд

 

За 2004. Миле Савић „Политика филозофског дискурса“

Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

 

За 2005. Часлав Д. Копривица Идеје и начела

Издавач: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад

 

За 2006. Слободан Грубачић Александријски светионик

Издавач: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад

 

За 2007. Радоман Кордић Политика књижевности

Издавач: ИП „Филип Вишњић“, Београд

 

За 2008. Предраг Крстић Филозофска животиња

Издавач: Службени гласник и Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд

 

За 2009. Мило Ломпар Негде на граници филозофије и литературе

Издавач: Службени гласник, Београд

 

За 2010. Драган Стојановић Енергија сакралног у уметности

Издавач: Службени гласник и Институт за теолошка истраживања, Београд

 

За 2011. Драган Проле Хуманост страног човека

Издавач: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад

 

За 2012. Данило Н. Баста Над преписком Мартина Хајдегера

Издавач: Драслар партнер и Досије студио, Београд

 

За 2013. Слободан Жуњић Прирок и суштаство

Издавач: Службени гласник, Београд

 

За 2014. Јасмина Ахметагић Приповедач и прича

Издавач: Институт за српску културу, Приштина-Лепосавић

За 2015. Александра Манчић Ђордано Бруно и комуникација - Превођење идеја 

Издавач: Службени гласник, Београд  


  

  

 

Метрополитен опера – Директно на Радио Београду 2/3

 

(Програм преноса из Метрополитена можете погледати ОВДЕ ) 

Шесту годину заредом, Радио Београд доноси слушаоцима широм Србије директне преносе из Метрополитен опере у Њујорку. Од 12. децембра 2015. године до 07. маја 2016. године, на радијској оперској позорници смењиваће се суботом 12 представа у извођењу највећих звезда оперске уметности данас. Међу њима су: Дијана Дамрау, Кристина Ополаис, Елина Гаранча, Сондра Радвановски, Жељко Лучић, Јонас Кауфман, Лука Пизарони, Пјотр Бечала, Амброђо Маестри, и многи други.

metnovasezona.jpg      

 


Ове године се обележава и 25 година од сарадње између Европске радиодифузне уније (EBU) и Метрополитен опере на пројекту радијских преноса из Метрополитена. Наиме, 1990. године остварен је први пренос Матине представе из Њујорка представе Травијата. Сардња са ЕБУ-ом и њеним чланицама је допринела да радијски преноси из Метрополитена постану глобални медијски феномен, који данас доживљава нови помак захваљујући и HD преносима одређених представа у бископима.


Директни радијски преноси из Метрополитен опере су најдуговечнији континуирани радијски програм у свету и ове године се обележава њихова 85. сезона. Ове матине представе преузима преко 300 станица у САД и 40 националних сервиса на 5 континената – међу којима је 27 европских радијских кућа.


Говорећи о сезони 2015/16, генерални
менаџер Мета, Питер Гелб је рекао: “Ово је сезона која би требало да задовољи нашу публику, како стару, тако и нову. Представићемо наше звезде, али и певаче у успону, у новим продукцијама, било да је реч о популарним делима, или ретким обновама поставки које би требало да подстакну како наше певаче, тако и љубитеље опере.”


Велико нам је задовољство што ћемо и ове године омогућити нашим слушаоцима да чују Жељка Лучића, и то у две Вердијеве опере на овогодишњем репертоару – сада већ добро познатој поставци Риголета, која ће отворити сезону преноса на Радију, као и у новој продуцкији Отела, коју је реализовао Бертлет Шер.


Током 2015/16, целокупна сезона Метових радијских преноса реализује се у сарадњи музичких редакција Другог и Трећег програма са циљем да слушаоцима, путем текстова, интервјуа и различитих информација, додатно обогати музички доживљај ових оперских вечери. Наиме, тим Метрополитенових радијских преноса ствара посебне садржаје за паузе преноса, у којима пружа нове погледе на оперу која се у том трентку дешава у Њујорку. Реализацију целокупне сезоне директних преноса шесту годину заредом подржава Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији.


Поводом обележавања нове сезоне преноса, као и 50 година Трећег програма Радио Београда, у суботу 12. децембра у 18 часова у Каменој сали Радио Београда одржаће се концерт студената класе соло певања Факултета музичке уметности у Београду (супервизија Анете Илић). Том приликом присутнима ће се обратити уреднице Другог и Трећег програма, као и примадона Радмила Смиљанић.

 

Позивамо вас да нам се придружите суботом увече и постанете део велике оперске породице коју Метрополитен опера негује већ осамдесетчетири године.


* * *


Директне преносе из Мет-а на Другом и Трећем програму Радио Београда реализује тим: Зорица Премате (уредник, Радио Београд 2), Горица Пилиповић (уредник, Радио Београд 2), Маја Чоловић (уредник Радио Београд 2), Ивана Неимаревић (уредник, Трећи програм Радио Београда), Ксенија Стевановић (уредник, Трећи програм Радио Београда), Сања Куњадић (уредник, Трећи програм Радио Београда), као и Јелена Дамјановић (уредник, Трећи програм Радио Београда), Ана Ћирица (уредник, Радио Београд 2).

(Програм преноса из Метрополитена можете погледати ОВДЕ )  



 

 

    

 

 

 Радио Београд 2 са Сајма књига у Београду 

 

     

 

otvaranje1.jpg

 

У име земље почасног госта Русије, говорила је др Наталија Нарочницкаја, директор московске Фондације за историјску перспективу

 

 otvaranje2.jpg

 

Сајам је свечано прогласио отвореним Емир Кустурица, редитељ и писац

 

 otvaranje3.jpg

 

На отварању је наступила оперска дива Јадранка Јовановић

 

 


sajamknjiga.jpg

 


Радио Београд 2 директно је преносио свечаност отварања 60-ог Међународног београдског сајма књига. Сајам је у име Русије, земље почасног госта, поздравила др Наталија Нарочницка, историчарка, директорка руске Фондације за историјску перспективу. У име домаћина, Сајам је отворио редитељ и писац Емир Кустурица.

 

specijal1.jpg

 

 

 

 

 

 

 

 

 specijal2.jpg

 

 specijal3.jpg  specijal4.jpg

 

 


Специјална емисија РБ 2 која је реализована у недељу, 25. октобра, са штанда Економског факултета из Београда, након свечаног отварања Сајма књига. Програм су водиле Тамара Крстић и Соња Миловановић.
 

 

Уредник Сања Милић. Продуцент преноса Мила Николић

   

  

 

 


 

91. рођендан Радио Београда

 

На свечаности поводом Дана Радио Београда, 1. октобра, у Каменој сали наше куће уручена су годишња признањаЗлатни микрофон“, која се додељују заслужним појединцима за вишегодишњи рад, стваралаштво, допринос квалитету и слушаности програма, као и студентске награде „Неда Деполо“, које Радио Београд 2 већ десет година додељује за креативни допринос радио изразу. 

dbujosevic.jpg   mmihajlovic.jpg

 

Присутнима су се обратили генерални директор РТС Драган Бујошевић и директор Радио Београда Миливоје Михајловић.

 

zlatnimikrofoni2015.jpg

 

 
 Ове године, жири који је радио у саставу: Срђан Савић, помоћник директора Радио Београда за програмске акције, председник, Јасмина Зец, в.д. главног и одговорног уредника Радио Београда 2, и Гордана Глигорић Гаговић, заменик главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда, донео је одлуку о додели пет награда „Златни микрофон“ за 2015. годину. Директор Радио Београда Миливоје Михајловић, уручио је ово признање Снежани Ристић, Марици Милчановић Јовановић, Саши Ковачевићу, Зорки Ђукановић и Дијани Иванов Кадић.


djmalavrazic.jpg   dvlajcic.jpg
 О стваралаштву Неде Деполо и о значају студентске награде са њеним именом, говорио је мр Ђорђе Малавразић, теоретичар медија и иницијатор овог признања за креативни допринос радио изразу, а овогодишњу продукцију и квалитет награђених радова прокоментарисао је председник жирија, публициста и критичар Милан Влајчић.

nagradend2015.jpg

 

 
 Награда „Неда Деполо“ уручена је Јовани Томић за документарну драму „Деведесете су ту“. Она је добила Повељу Радио Београда 2 и 1.000 евра из Фонда „Неда Деполо“. Другу награду добили су Илија Ђорђевић и Сташа Петровић за рад „У етру“, а трећу Дора Филиповић за рад „Погледи затворених очију“. Сви награђени су студенти Факултета драмских уметности у Београду. Њима је Повеље уручила в.д. главног и одговорног уредника Другог програма Јасмина Зец, а квалитетне дигиталне снимаче звука, Мирослав Јанковић, директор компаније „Компани ДигиТВ“, која је спонзор награде. Новчану награду добитници је уручила представница породице Неде Деполо, Даница Марић.
jzec.jpg  mjankovic.jpg 
 Водитељ програма у Каменој сали био је Ранко Стојиловић, а продуцент преноса Мила Николић.

 

 

    (Свечаност 91. рођендана Радио Београда/мп3 )    

 

  

РАДИО БЕОГРАД 2

 

РЕЗУЛТАТ КОНКУРСА ЗА СТУДЕНТСКУ НАГРАДУ "НЕДА ДЕПОЛО" 2015

 Neda-Depolo.jpg

На овогодишњи конкурс за студентску награду за креативни допринос радиофонији "Неда Деполо" пријављено је 16 студентских радова са  београдског Факултета драмских уметности, Факултета политичких наука, Високе школе електротехнике и рачунарства и  Економског факултета, као и са Филозофског факултета из Новог Сада.

Стручни жири је ове године радио у саставу: Јована Стефановић (композиторка), Небојша Брадић(позоришни и радио-редитељ, главни уредник Културно-уметничког програма РТС-а), Сања Милић (радиодрамска ауторка и заменица главног и одговорног уредника Другог програма Радио Београда) и Весна Перић (драмска ауторка и одговорна уредница редакције Драмски програм)Милан Влајчић (публициста и критичар), председник.  

У директном преносу на јавној седници одржаној у уторак 22.9.2015. у 13 сати на таласима Радио Београда 2, oдлуком жирија највећи број бодова добила је документарна радио-драма "Деветесете су ту" ауторке Јоване Томић, студенткиње 5. године мастер студија на Катедри за позоришну и радио-режију Факултета драмских уметности у Београду. Овај рад остварен у документарно-истраживачком жанру изванредно повезује популарну музику која је доминирала јавном сценом у грозним деведесетим годинама, са сензибилитетом и стереотипима младих који својом разноликом перцепцијом показују да још нисмо изашли из те матрице. Другу награду добио је рад "У етру" који потписују Илија Ђорђевић и Сташа Петровић, студенти друге године Факултета драмских уметности у Београду на Катедри за снимање и дизајн звука. Реч је о духовитом трилеру у којем радио-водитељ покушава да постави замку саговорници која у атмосфери орвеловског надзора успева да га надмудри.   Трећу награду жири је доделио остварењу "Погледи затворених очију" ауторке Доре Филиповић, студенткиње прве године мастер студија на Катедри за снимање и дизајн звука Факултета драмских уметности у Београду. У овом документарном раду изванредно су искоришћени гласови слабовидих и слепих људи, који нам откривају сензибилитет сналажења у простору помоћу звукова и боја.

Жири је изразио жаљење што ове године није било радова најзначајније струје наше радиофоније: арс акустика и лабораторија звука. Прва награда доноси аутору Повељу и новчани износ у вредности од 1000 евра коју дарује породица Неде Деполо. Добитници друге и треће награде добијају дигиталне снимаче звука које додељује Компани ДИГИ ТВ.

Рад жириjа модерирао је Ранко Стојиловић, а након проглашења победника, у програм је директно укључен и добитник прве награде, ауторка Јована Томић, којој су чланови жирија честитали на награди. Продуцент конкурса "Неда Деполо" – Мила Николић. 

 

 

   (Јавно заседање жирија за Студентску награду "Неда Деполо"/мп3 )    

 


    
 

  

  

ДВЕ РАДИО ЕМИСИЈЕ ИЗ СРБИЈЕ УШЛЕ У ТАКМИЧАРСКУ СЕЛЕКЦИЈУ ФЕСТИВАЛА ПРИ ЕВРОПА 2015

 

 

  pe2015.jpg



И
з Србије, у такмичарску селекцију Фестивала При Европа 2015, ушле су документарна радио емисија О Фонтани и корњачама, Снежане Ристић и Радоње Лепосавића (Радио Београд 2), и радио драма Непријатељево Свето писмо, Мелине Поте Кољевић (Радио Београд 2 - драмски програм).

 


Ове године преко 36 држава пријавило је за овај престижни берлински радио, телевизијски и интернет фестивал своје најбоље продукције. Од 664 пријављених програма изабрано је 212 који ће се у различитим категоријама такмичити за награду При Европа 2015. Са више од 1000 учесника При Европа је постао један од најважнијих фестивала ове врсте у свету.

 


 
 

 

 

 

 

          МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ - НЕГОТИН 2015.

 

 

 

Трећи дан 50. јубиларног фестивала "Мокрањчеви дани" у Неготину (13. септембар) обележила је премијера представе "Мокрањац, човек своје уметности", коју је по тексту Маје Чоловић Васић режирао Саша Латиновић.

 

majaimokranjac.jpg

 

Реч је сценској адаптацији радио драме која је настала поводом обележавања 100- годишњице смрти великог композитора и премијерно изведена на Другом програму Радио Београда 28. новембра 2014. године. Прича о Мокрањчевом животу испричана је кроз преписку између композитора и његове супруге - Марије Предић Мокрањац, али и из визуре двоје савремених ликова - Девојке која је студент Музичке академије и Младића (студента Драмске академија) који треба да напише комад о Мокрањцу. Девојка му помаже својим знањем користећи (осим стручне литературе) као драгоцени извор инфорамција управо писма двоје супружника. Иако лична, она прате ток Мокрањчевог професионалног живота и његова размишљања о времену у коме је стварао, као и о сопственом месту у њему, али истовремено откривају и чистоту композиторове душе и душе његове жене и та њихова прича из прошлости као да постаје одраз љубавне приче која се помаља у садашњости, између Девојке и Младића. Представа је реализована у сарадњи са фондацијом Зоран Радмиловић, а главне улоге су тумачили глумци Позоришта Тимочке крајине Зоран Радмиловић из Зајечара: Предраг Грбић (Стеван Мокрањац), Селена Ристић Витомировић (Мица Мокрањац), Сања Недељковић (Девојка) и Милош Танасковић (Младић). У представи су учествовали и Камерни хор Лавиринт из Зајечара под диригентским вођством Жељке Алексић, као и Гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје.

 

 

 

 

 

Маја Чоловић Васић (1970, Неготин) је дипломирала на одсеку за музикологију београдског Факултета музичке уметности 1995. године радом Неготинско певачко друштво (1853 - 1912). Уредник је рубрике Музичка критика и савремени токови у Музичкој редакцији Радио Београда 2. Аутор је и водитељ емисија Време музике, Класику молим, Аутограм, Висине, 115 за музику и Ars sonora, као и критичких осврта, интервјуа и прилога из области актуелног музичког живота у земљи и иностранству. Као музички сарадник Драмског програма Радио Београда учествовала је у реализацији великог броја радио драма и документарних емисија од којих су неке учествовале на престижним такмичењима као што су Prix Italia i Prix Europa. Као стручни консултант и музички критичар сарађивала је у више наврата и са Телевизијом Београд (Триг годишња доба, МЕтрополис). Музичка продукција РТС-а је ангажовала као аутора стручних коментара штампаних у концертним програмима ансамбала ове куће. Њени музиколошки текстови, интервјуи и критике могу се прочитати на страницама часописа Политика, Pro musica, Музички талас, Мокрањац, Буктиња, Побједа, Музика класика, Етноумље. Дугогодишњи је сарадник Музичке омладине Србије као уредник Билтена Међународног такмичења МО. Од сезоне 2012/13. је аутор  циклуса предавања за концерте Београдске филхармоније. Већ дуги низ година сарађује и са фестивалом Хорови међу фрескама као члан селекционе комисије и стручни сарадник на обради пратећих програмских текстова. Фестивал Мокрањчеви дани прати од детињства, а професионално две деценије. Члан је порграмске комисије и ангажована као уредник и аутор текстова Програмске књижице и осталих штампаних издања Фестивала.

 

 

 


      

         

 

РАДИО БЕОГРАД 2 - НАГРАДА "ЗЕЛЕНИ РАДИО" 2015.

zeleniradio1.jpg

 

Уручена награда Зелени радио - еколошки допринос године Гордани Брун и Драгани Васиљевић

zeleniradio2015.jpg 

У Каменој сали Радио Београда, у петак 19. јуна, свечано је уручено признање нашег програма Зелени радио - еколошки допринос године мр Гордани Брун, председници Удружења "Школа за опстанак" и Драгани Васиљевић, ауторки документарног серијала РТС  "Еко караван".

zeleniradio2015a.jpg


Присутнима су се, поред добитница, обратили Ђорђе Малавразић, главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда и Ненад Ристић, дугогодишњи уредник РТС, сада у својству председника великог новинарског жирија.

zeleniradio2015b.jpg


Водитељ доделе била је Љиљана Ментус, а продуцент Мила Николић.

 

 

 

НАГРАДЕ РАДИО БЕОГРАДА 2 ЗЕЛЕНИ РАДИО

                       ГОРДАНИ БРУН и ДРАГАНИ ВАСИЉЕВИЋ

 

 

gbrun.jpg   dvasiljevic.jpg

 

    Велики новинарски жири, којем је председавао доајен професије Ненад Ристић, донео је одлуку да се ове године доделе две равноправне награде  Зелени радио: Гордани Брун, председници удружења грађана „Школа за опстанак“ и Драгани Васиљевић, уредници  и ауторки емисије Еко Караван Телевизије Београд. Жири су чинили новинари еколошких рубрика из штампаних, електронских и дигиталних медија Србије. Њихово изјашњавање путем телефонских укључења уживо у програм Радио Београда 2 (емисија „Чекајући ветар“) донело је на крају исти број гласова двема кандидаткињама, које су се од почетка издвојиле  на врху  из веће групе номинованих. Код Гордане Брун истицани су резултати у систематској едукацији на тематском подручју животне средине и одрживог развоја. Драгана Васиљевић добијала је, пак, похвале због квалитета телевизијске емисије „Еко Караван“, документарног путописа о природи, људима, скровитим местима и заштити природних вредности Србије. Финалну емисију „Чекајући ветар“, као и циклус појединачних, свестраних  разговора са члановима жирија, припремила је и водила Љиљана Ментус, уз подршку уредника Снежане Бићанин и екипе реализатора. 


- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Славица Тувић, новинарка агенције ТАНЈУГ и Едиб Хонић, новинар Регионалне телевизије Нови Пазар. (
05.04.2015/мп3).

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Ружа Хелаћ,
уредница серијала Зелена патрола на делу и Александра Вукићевић
,
новинарка Другог програма Радио Београда.
(
12.04.2015/мп3).

- Кандидат за награду Зелени радио. Члан жирија је Божидар Мандић,
оснивач Породице бистрих потока.
(
19.04.2015.мп3)

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови ж
ирија су Јованка
Станојевић
, дописница РТВ Бор из Неготина и Тања Комарица, новинарка
РТВ Студио Б.
(
26.04.2015/мп3).

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Марина Ценић
,
новинарка агенције БЕТА, Зоран Миловић
, одговорни уредник Ревије ЗОВ (
Новости ) и Жељко Станковић, аутор сајта "Екологија" из Пожаревца.
(
03.05.2015/мп3).

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Ненад Ристић
,
новинар и уредник РТС-а, Милисав Пајевић
, уредник електронског гласила
"Еко нец" из Крагујевца и Слободан Бубњевић
, новинар недељника
"Време".
(
10.05.2015/мп3). 

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Владимир Вукасовић, новинар "Политике" и Ивица Шмит, новинар и власник Радио Србобрана. (17.05.2015/мп3).  

 

- Кандидати за награду Зелени радио. Чланови жирија су Драгана Вучићевић, новинарка Информативног програма РТСа и Невена Кљајић, новинарка РТВ Нови Сад. (24.05.2015/мп3).  

 


 

 

 "Тражимо загађивача и заштитнике животне средине" 2015

 

Радио Београд 2 и Покрет горана Војводине

Акција "Тражимо заштитнике животне средине и загађивача године"

karlovci2015.jpg

У свечаној сали Гимназије у Сремским Карловцима, 11. маја 2015. уручена су признања "Зелени лист" и етикета "Црни лист", у акцији "Тражимо загађивача и заштитнике животне средине", коју заједно спроводе Радио Београд 2 и Покрет горана Војводине.

Најстарије еколошко признање на Балкану, са традицијом дужом од три деценије – "Зелени лист", за активан допринос заштити животне средине у прошлој години, добили су:

 

Слободан Аранђеловић и Компанија за прераду опасног отпада "Yunirisk", за одговорност у поштовању еколошких закона која прелази границе прописаног;

 

Драгана Васиљевић, дугогодишња ауторка емисије "Еко караван" на РТС-у, за висококвалитетно представљање природних лепота Србије, као и указивање на еколошке проблеме које одговорни не решавају;

 

Сретен Ђорђевић, адвокат, за активну борбу у остваривању еколошких права грађана;

 

Институт за водопривреду "Јарослав Черни", за показану стручност и брзо деловање у смањењу последица катастрофалних поплава;

 

ЈП Национални парк "Тара", за успешно отклањање последица пожара пошумљавањем на неприступачним теренима;

 

Дејан Максимовић и Еколошки центар "Станиште" из Вршца, за оснаживање локалних заједница да реше проблеме који ометају активан рад на заштити животне средине;

 

Зоран Мартинов и Удружење параплегичара и квадриплегичара "Банат"акцијом "Чеп за хендикеп" помажу особама у колицима и подижу свест гражана о важности рециклаже;

 

Драгана Милићевић из Крушевца, за посвећеност раду са децом и младима, бројне публикације на тему екологије и менторство у домаћим и европским пројектима;

 

Харун Фијуљанин из Новог Пазара, за вишедеценијску заштиту и оплемењивање животне средине кроз многе акције које је организовао и у којима је учествовао;

 

проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста, за упорно, доследно и аргументовано противљење промету и узгоју ГМО у Србији.


Етикету "Црни лист" за највећег загађивача године, добила је Комунална полиција Београда зато што и после пет година њеног постојања није успостављен комунални ред у главном граду.

Постхумно специјално признање "Зелени лист" проф. др Миодрагу Радуловачком, великом обновитељу културне баштине и задужбинару Еколошког центра у Сремским Карловцима, који носи његово име.

 
 
 
 
  


mp3.jpg

  

Слушајте Радио Београд 2 преко mp3 формата (ОВДЕ)

   

 


 

Komentari  

 
#45 Јован Милошевић 2016-02-09 15:18
Честитке за јубилеј! Волимо вас и слушамо вас! Добри сте и ми то видимо, тј, чујемо!

Јован Милошевић, Нови Сад
Цитирај
 
 
#44 radio fan 2016-02-08 17:39
Bravo, i opet bravo za RTS Drugi program.

Predavanje od pre pedesetak godina na Kolarcu... "pa da nastavimo", kako reče Crnjanski.
Ovim snimkom predavanja profesora Nikole Miloševića i retkim čitanjem Seoba samog Crnjanskog, pretvorili ste nam ovo prijatno popodne u praznik.
Цитирај
 
 
#43 Zoran 2016-02-08 07:31
Зашто нема Неонске дуге од 31. јан. постављене за одложено слушање? Мало је рећи да је ова емисија фантастична.

Браво Жикице!!
Цитирај
 
 
#42 Bojan 2016-02-06 16:23
Dadaisticki Grad je umetnicko delo. Kad ce biti na sajtu?
Цитирај
 
 
#41 Dilaver 2016-02-05 15:50
Цитати Snežana Ristić:
Poštovani Dilaver,
nije opasno i imali smo u Gradu više puta

Poštovana Snežana, zahvaljujem na iscrpnom odgovoru. Nažalost, iako relativno redovno slušam vašu emisuju, izgleda da sam propustio ove u kojima je Beograd na vodi bio centralna tema, a znam da ste je se dotakli više puta.
Ove emisije, nažalost, nisu sačuvane ni na archive.org sajtu. (Pitanje za web tim -- šta se dešava sa snimcima starih emisija nakon što se pomere sa sajta Radio Beograda? Pomenuti Archive.org je dosta dobro besplatno rešenje za trajno čuvanje starih podkastova. A mnoge emisije, uključujući i Grad, to nesumnjivo zaslužuju).
Iako ga obožavam, nemam iluzija u pogledu toga kolika je snaga izgovorene reči na radiju danas. I pored toga, vaš trud sigurno nije uzaludan, kao ni bilo koja borba za ispravnu stvar.
Цитирај
 
 
#40 Darko 2016-02-03 20:48
Kao diplomirani sociolog ne znam šta znači reč pekarizacija koju je soc. Srećko Mihailović po pet puta ponavljao u svakoj rečenici u Agori. Voditeljka Bićanin zna, pa je i ona govorila "pekarizacija", ali valjda je program za slušaoce, a ne za usku struku, ne znam samo koju. I sa drugim sagovornicima od atraktivne teme o medijima načinjena je gnjavaža. Izdvajam samo životnu priču novinara i književnika Stojadinovića sa Kosova i Metohije koji je imao šta da kaže. Za sve ostale, sedi - jedan!
Цитирај
 
 
#39 Snežana Ristić 2016-01-31 18:16
Цитати Dilaver:
Pozdrav autorima i voditeljima emisije Grad. Ima li šanse da makar jednu emisiju posvetite problematizacij i projekta 'Beograd na vodi'. Ili je to suviše opasna tema u ovom trenutku?

Poštovani Dilaver,
nije opasno i imali smo u Gradu više puta - čim je objavljen plan, pa maja prošle godine,u vreme Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, takođe i u Kulturnim krugovima u Zlatnom preseku, a govorili su: Bojan Dimitrijević, Branislav Mitrović, Danica Jovović Prodanović, Jelena Vojvodić, Miodrag Mitrašinović, a u Gradu i profesori Ivan Rašković, Branislav Mitrović, Ljiljana Blagojević, Brana Milenković... Kad god je reč o arhitekturi govori se i o Beogradu na vodi. Nije opasno, ali je očito uzaludno.
Цитирај
 
 
#38 Данас на програму? 2016-01-31 07:56
Зашто се данас не емитује емисија "Храм"?
Цитирај
 
 
#37 Slavimir 2016-01-30 21:10
Vučićević forever! Bravo Snežana i Radonja!
Цитирај
 
 
#36 Dilaver 2016-01-30 15:50
Pozdrav autorima i voditeljima emisije Grad. Ima li šanse da makar jednu emisiju posvetite problematizacij i projekta 'Beograd na vodi'. Ili je to suviše opasna tema u ovom trenutku?
Цитирај
 

Додај коментар

Следеће >
УЖИВО
Радио 1 уживо/MP3
Радио 2/3 уживо/MP3
Београд 202 уживо/MP3
Инт. позивница /MP3.
ИНФО/МП3
Новости дана РБ1
Вести РБ1
Дневник 202
velikirat.jpg
Неда Деполо
ИНТЕРВЈУ
Ала Татаренко РБ2
Миро Ковач РБ1
Ивана Лукић РБ2
Мајк Мекги РБ2
Владимир Кецмановић
Драган Великић РБ2
Аја Јунг РБ2
Теофил Панчић РБ2
Владимир Величковић

ИЗДВАЈАМО
Књига године РБ2
Метрополитен опера
Теме Трећег програма
Циклуси Tрећег програма
Репертоар-Драмски п.
Музички догађаји
Спортски преноси
Конкурс - драмска дела
Рођендан уметности
Дани радионице звука
Златни микрофон РБ
РБ на сајму књига
91. рођендан РБ
Награда Неда Деполо
Мокрањчеви дани
Дан сећања РБ1
РБ - уживо из Књажевца
„Тимочка лира “ 2015.
Exit на 202
Добро јутро децо РБ1
РБ уживо из Врања
РБ - уживо из Суботице
Свечана академија РБ
РБ - уживо из Неготина
РБ - уживо из Зајечара
РБ - уживо из Косјерића
РБ2 - уживо из Крагујевца
46 година Београда 202
Загађивач године
Награда Радмила Видак
Маслинова грана РБ2
Награђени новинари
АКЦИЈЕ
202 на Кустендорфу
Концерт године – 202
Битеф - 202
Зајечарскa гитаријадa
Зелени радио РБ2
Музички маратон 202
Црни и Зелени лист РБ2
Љубав у твом срцу РБ
Пружена рука - 202
kontakt: webmaster