Радио Београд 2 , у својој образовној серији “Путеви сазнања”, покреће нову емисију, посвећену филозофским темама, под називом Гозба. Емисија ће бити на програму сваког понедељка, од 9.00 до 9.55. У првом, уводном издању Гозбе гости у студију су наш филозофски доајен Светозар Стојановић, председник Филозофског друштва Србије Слободан Кањевац и главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ђорђе Малавразић, који је и покретач ове емисије. Тема њиховог разговора је данашња потреба за филозофијом и за оваквом емисијом о њој. Модератор је Ксенија Радовић, дипломирани филозоф.

ФИЛОЗОФИЈА ПРЕД МИКРОФОНОМ

Смисао је покретања емисије Гозба да се једна елитна форма знања, каква јесте филозофија, са својим високо профилисаним језиком и често езотеричним садржајем, што адекватније пренесе хетерогеној публици путем усмене, радио речи. Критичари су увек били сумњичави у погледу могућности да се један такав подухват успешно оствари, и то је вероватно главни разлог што је Гозба у Србији, свакако не и у свету, прва редовна радио-емисија која ће се систематски бавити фундаменталним проблемима филозофије, делима славних филозофа, филозофским скуповима и актуелним књигама и часописима из ове области. При томе ћемо се неизбежно суочавати не само са предрасудама према покушајима да се сложена интелектуална материја, која је заправо мишљење мишљења, представи на једном масовном медију него и са стварним, па и непремостивим тешкоћама које заиста прате такве покушаје. Успех ће у сваком случају бити релативан, али свакако већи ако филозофију будемо сагледавали као живу праксу, срођену са феноменима свакодневне егзистенције, у којој човек стално себи поставља и нова и трајна питања о начинима и смислу свога постојања.

Кад је реч о могућности да радио буде медиј филозофије, подсетимо се да се филозофија од почетка развијала усмено, кроз дијалог. То је чињеница од које смо пошли када смо емисији дали име Платоновог главног дијалога, са асоцијацијама на духовну гозбу. Основна форма филозофирања била је, дакле, усмена, и то је прва његова условност блиска радију, који је по својој природи орални и ораторски медиј. Приликом враћања на почетке филозофије, не би требало да заборавимо ни Питагору. Он је своја предавања држао пред ученицима тако што је стајао заклоњен иза завесе. Сматрао је, наиме, да ће, ако склони своју физичку појаву, ако, данас бисмо можда рекли, једним феноменолошким гестом стави у заграде, апстрахује своју телесност, своју мимику и гестуалну артикулацију, створити боље услове да се његови ученици потпуније концентришу на изговорену реч и на мисао коју она носи, неометани било каквим визуелним информацијама. Тада је настао и сачувао се до данас израз акузматско слушање, за рецепцију звука који чујемо, али чији извор не видимо. Слушање радија јесте еминентно акузматски догађај, и то је још једна спона између усмене традиције филозофије, која је остала део њеног света, и модерног радија.

Филозофија је и данас најуниверзалнија културна форма, која се односи на све друге врсте дискурса и на човекову суштинску рефлексију о себи. Отуда пристиче потреба за медијским промишљањем места и улоге филозофије у савременом свету. Та потреба се исказује, између осталог, и у радио-емисијама посвећеним филозофији, какве постоје у развијеним европским и светским културама. Оне се по правилу пласирају на специјализованим културним каналима, као што је у Србији Радио Београд 2. То су, на пример, америчкa емисија Philosophy Talk, аустралијска Philosopher`s Zone (ABC), немачка Das Philosophische Radio (WDR 5). Нарочито је експресиван назив емисије канала France Culture, који гласи Филозофија на калдрми (Macadam philo), јер изражава тежњу ка актуелном теоријском ангажману у конкретној друшштвеној пракси. До пре неколико месеци назив је био знатно неутралнији – Филозофски петак (Les vendredis de la philosophie). Као посебну занимљивост, поменимо да је Бибисијев Радио 4 , у емисији У нашем времену – филозофски извор (In Our time`s philosophy resource) спровео 2005. године анкету међу својим слушаоцима о томе ко је највећи филозоф свих времена. Лист “Гардијан” је резултат назвао шокантним. Победио је Карл Маркс, далеко испред Дејвида Хјума, Витгенштајна, Ничеа и Платона. Очигледно, многи су сматрали да Маркс има шта да нам каже у времену глобализованог капитализма и све већих разлика између богатих и сиромашних људи и богатих и сиромашних земаља.

Ми на Радио Београду 2 имамо награду “Никола Милошевић”, која се сваке године додељује за најбољу књигу у области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности. До сада, међутим, нисмо имали потпуно адекватан оквир за разматрање најтежих дела из поменутих категорија. Покретање емисије Гозба значи, у том контексту, и тематско заокруживање нашег програма културе и уметности.

Мени Гозбе диктираће често актуелни поводи, јер и ова емисија мора да се држи неких узуса новинарске професије. Ту су, наравно, и теме које изгледају вечне, мада се сваки пут постављају у новом социјално-историјском окружењу и на нов начин: слобода избора, воља, љубав, превођење филозофских дела, Дарвинова теорија, филозофски језик, политичка коректност, филозофија и истина, филозофија и музика, наука, рат... Све може да се наметне као тема, али и да буде предмет критичког преиспитивања. Зато би мото емисије могао да гласи: програм који доводи у питање све, осим ваше интелигенције.

Ђорђе Малавразић