♦♦♦ РОЛАН ГАРОС : ЈОШ ЈЕДАН ПРЕКИД ЗБОГ КИШЕ ♦♦♦ ВУЧИЋ И ДОДИК : ПОДРШКА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ♦♦♦ ПОВЕРЕНИК : УЈЕДНАЧИТИ СУДСКУ ПРАКСУ ♦♦♦ СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У СРБИЈИ 19 0ДСТО ♦♦♦ ЕВРОПСКА ПОДРШКА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА ♦♦♦ ЗАПОСЛЕНО ДВОСТРУКО ВИШЕ РОМА ♦♦♦ ВРАЊЕ : 1999. - БОМБАРДОВАЊЕ ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ ♦♦♦ СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА : ПРОТИВ ПУШЕЊА ♦♦♦ ПОРАСТ БРУТО ДРУШТВЕНОГ ПРОИЗВОДА ♦♦♦ ПОГИБИЈА ВОЈНИКА НА СИНАЈУ
Почетна страна arrow Радио Београд 3
31.05.2016
РАДИО БЕОГРАД
Почетна страна
91. рођендан РБ
Управа
Вести
Контакт
Маркетинг РБ
Фреквенције
Издавачка делатност
Индок билтен
РТС на сателиту
Документација РБ
Библиотека РБ
Линкови
Мапа сајта
Претрага
Студио 6 
met2015.jpg
Зелени, Црни лист
Да Вас подсетимо
88.jpg
BeoTelNet
Сателитски Програм
Сателитски програм
ПРОГРАМИ
Радио Београд 1
Радио Београд 2
Радио Београд 3
Београд 202
Драмски програм
ЕМИСИЈЕ
Седмица РБ1
У првих пет РБ2
Сваштара 202
Таласање РБ1
Гозба РБ2
Визија 202
Миленино коло РБ1
Спортски споменар РБ1
Град РБ2
Музичка плетеница РБ1
Спорови у култури РБ2
У средишту пажње РБ1
Време музике РБ2
Хит Недеље 202
Како слушати музику РБ2
Индекс 202
Српски на српском РБ1
Светска сцена РБ2
Код два бела голуба РБ1
Клуб 2 РБ2
Пут свиле РБ2
Изворишта РБ1
Говори да бих те... РБ2
Вечерас заједно РБ1
Дигиталне иконе РБ2
Сусретања РБ1
Ризница РБ2
Ноћни програм РБ1
Степеник РБ2
Невидљиви људи РБ2
Етника РБ1
Игла на винилу РБ2
Соларис РБ2
Поп карусел РБ1
Антикотека РБ2
Чекајући ветар РБ2
Од злата јабука РБ2
Храм РБ2
Речено и прећутано РБ2
Џез сцена РБ2
Неонска дуга РБ2
Музичка продукција
РЕКЛИ СУ
Александар Вучић
Роберт К. Млађи
Милош Земан
Сергеј Лавров
Новак Ђоковић
Томислав Николић
Владимир Путин
Ивица Дачић
О нама
Фреквенције
Најава програма
Контакт
Данас на програму
Часопис
Оперска сезона РБ3
на програму:
05:00 • ЕМИТУЈЕ СЕ ДРУГИ ПРОГРАМ
Трећи програм се емитује од 20.00 до 05.00. Радио Београд 2 који сада слушате је програм културе и друштвеног дијалога, на којем стално теку информације и размишљања о животу и стваралаштву у свету и код нас. Заједно са Трећим програмом, овај програм је препознатљив по критичким трибинама, документарним репортажама, сатири и развијеној публицистици у области музике. Његове основне звучне вертикале чине класична музика, џез, евергрин, квалитетни врх актуелне забавне сцене и изворни фолклор. Знатна пажња посвећује се духовности, религији и тековинама наслеђа.
следи:
20:00 • ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ

 

 

 

Интерпретације – Предраг Петровић

У теми недељу „Интерпретације”, од 30. маја до 3. јуна, моћи ћете да пратите делове студије Предрага Петровића „Између музике и смрти. Огледи о модернистичкој поезији”.

ppetrovic.jpg

Предраг Петровић рођен је 1975. у Ужицу. Магистрирао је и докторирао на Филолошком факултету у Београду, где ради као доцент на предмету Српска књижевност XX века. Сарадник је Института за књижевност и уметност, и до сада је објавио књиге Авангардни роман без романа: поетика кратког романа српске авангарде (2008) и Откривање тоталитета: романи Растка Петровића (2013). Посвећена анализама модернистичког сензибилитета у лирици, збирка огледа Између музике и смрти доноси тумачења најзначајнијих дела српских песника, у временском луку од Јована Дучића и Милана Ракића до наших савременика, Борислава Радовића и Љубомира Симовића. У теми недеље ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, прочитаћемо студије у којима је критичка пажња усмерена на песме о Моцарту Ивана В. Лалића и на идентитет лирског субјекта у поезији Милоша Црњанског. Збирку ускоро објављује издавачка кућа Службени гласник.

Текстове чита Марица Милчановић.

 

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.

 


 

   

 

Полност и култура – Гилберт Херт: Погрешан род

U циклусу Полност и култура, уторком до краја маја можете слушати текст америчког антрополога Гилберта Херта "Погрешан род: Хермафродитизам и биолошки редукционизам у разматрању полног идентитета", који је с енглеског језика превела Милица Јеремић. Текст је преузет из часописа "American Anthropologist" (том 92, бр. 2, 1990).

polnost.jpg

Ова пионирска Хертова студија нуди критичко читање и реинтерпретацију феномена интерсексуалности у руралним деловима Доминиканске Републике, познатог под називом „геведоче” (guevedoches). Реч је о бебама које се услед дефицита 5-алфа редуктазе, којом се тестостерон претвара у биолошки активан дихидротестостерон, рађају са нејасним гениталијама и којима се након рођења погрешно приписује женски пол. Међутим, у пубертету долази до нагле маскулинизације такве деце и потребе да се она рекласификују. Биомедицинска истраживања овог феномена која се спроводе од седамдесетих година прошлог века понудила су тумачење према којем је утицај биолошких фактора, првенствено андрогена, пресудан за формирање (мушког) родног идентитета код таквих особа. Насупрот томе, Херт на основу властитих истраживања сличног феномена на Новој Гвинеји сматра да је биолошки модел објашњења, заснован на само једном узроку, редукционистички и да не уважава значај психокултурних чинилаца, а посебно чињеницу да су и доминикански и новогвинејски домородачки полни системи тријадни, а не бинарни, тј. да поред „мушке” и „женске” имају простора и за трећу полну категорију.

Уредник циклуса: Предраг Шарчевић.

Текст чита Мaрица Милчановић.

 


      

 
 
    

Попут европских радијских програма овог типа, Трећи програм Радио Београда представља медиј уметности, културе и теоријског мишљења. У оквиру овог општег одређења, он је првенствено окренут савременој уметности, култури и науци. Одредба савремено мора да буде схваћена у ширем историјском контексту. У време покретања ових програма у Европи и код нас под савременом уметношћу се мислило на дела настала у двадесетом веку, на дела (и на уметничке покрете, правце, духовне оријентације...) чија је рецепција – од стране критике и шире културне јавности, публике – још била у току. Тако су ови програми постали родно место емитовања, кад је реч о музици, и дела Шенберга, Веберна, Стравинског, Пендерецког, Кејџа, Гласа, композитора који су умногоме обележили двадесети век и постепено бивали прихватани од критике и публике. Исто се може рећи и за књижевност, драмско стваралаштво на радију, од радио драма до различитих радиофонских дела која потврђују могућности радија као медија уметности. Стога су ови програми – као гласила врхунске уметности и културе – били најотворенији за различите истраживачке подухвате и уметничке експерименте. На широком подручју критике, науке, теорије и филозофије, Трећи програм Радио Београда је отворен за све духовне оријентације, без икаквих посебних, идеолошких и других ограничења, сем оних, општеприхваћених, која произлазе из уважавања људских права и поштовања личности.

    Медијска презентација савремене уметности, критичког и теоријског мишљења ставља у други план образовни и популаризаторски аспект – Трећи програм је отворена трибина онога што настаје и што у недиригованом процесу прихватања и одбијања налази своје социјално и културно утемељење. Уважавање разлика, афирмација толеранције и аргументације залога су плодне отворености уређивачке политике и њеног високог професионализма. Тако се обезбеђује и суштински дијалогични карактер културе како у емисијама дијалошког тако и у оним монолошког типа. Отвореност спречава да дијалог буде дијалог истомишљеника и да се у монолошком типу говора заступа само једно становиште. Концепт Трећег програма, кад је реч о говорном делу програма, заснива се на коришћењу обе форме, тачније казано на коришћењу предности и једне и друге и отклањању недостатака и једне и друге. Дијалог и расправе служе за непосредно испољавање разлика у приступима и приморавају учеснике да иступају са јачим верзијама својих схватања. Сериозна припрема расправа треба да смањи њене инхеретне недостатке, на првом месту недовољну прецизност излагања, недовољан увид у битне аспекте предмета о којем се расправља, опасност да се она сведе на низање монолога. У монолошкој форми треба афирмисати вредност високо стилски и логички уређеног излагања, а радикално отклањати онај тип, нимало ретког говора који само подражава мишљење, а заправо је тек неспретно баратање научном и теоријском апаратуром.

    Битан део отворености уређивачке политике представља праћење културних и теоријских струјања у свету. То је битна одлика Трећег програма од његовог настанка, али у времену које је пред нама она је од изузетне важности. У повезивању са светом налази се једини пут економског, културног и друштвеног напретка наше заједнице. То није идеолошки став (идеолошки став је било пропагирање конфронтације и афирмисање изолације), то је просто увид у природу основног друштвеног интереса. Успешност Трећег програма потврђиваће се презентацијом најважнијих теоријских расправа које се воде у свету у различитим доменима културе, науке и теорије. Такође, афирмација Трећег програма у свету треба да буде један од циљева и потребно је разрадити начине њеног постизања.

    Успешност Трећег програма манифестује се и способношћу да пружа допринос разумевању и разрешавању историјски актуелних проблема. Пошто се наше друштво налази у транзицији од затвореног, идеолошког, ка друштву отворене тржишне привреде и пуне афирмације људских права, биће неопходно да праћењем научних скупова, организовањем расправа у студију и подстицањем истраживања појединаца, Трећи програм наредних година систематски доприноси развијању свести и практичних решења у изградњи модерног грађанског друштва.

    Трећи програм има, по општем признању, крупну улогу у музичком животу Београда и Србије. На њему се зналачки презентују актуелни токови у домаћој и страној музичкој продукцији, у критичком и теоријском мишљењу о музици. Преко његових таласа преносе се концерти, а одложно се репродукују снимци са значајних светских фестивала, и они остварени у студију. Овај програм првенствено доприноси афирмацији актуелног стваралаштва, дакле нових дела и нових интерпретација ранијих дела. Међутим, због постојећих околности (број и усмерење радијских програма, техничке не/прилике и сл.) овај програм испуњава и друге улоге, готово све оно што је везано за музичку уметност најшире схваћену.

    Eлектронски студио, место истраживања радија као медија уметности и обуке композитора, остаје важна радионица Трећег програма и Радио Београда у целини, поготову данас када – захваљујући интернету – постаје знатно лакша информисаност о ономе што се ради у сличним радијским и другим културним установама у свету.

    Продужење емитовања Трећег програма до 5 сати ујутро створило је околности да музички део програма следи и друге циљеве. Он  задржава уметнички карактер и високу професионалност у одабиру материјала и презентацији, али тежиште не ставља само на новине, високу вредност и истраживачки карактер. Елементи уметничке забаве, образовања и информисања такође налазе своје место.

    Tрећи програм је за  48 године постојања постао културна институција од несумњивог значаја. Много је изузетно значајних уметника, научника и теоретичара уткало свој таленат и своју мисао у емисије овог програма. Треба издвојити неколико тековина: високу вредност остварења (готово све интелектуално и уметнички значајно, како код нас тако и у свету, било је непосредно представљено и критички осветљавано), упорно је, и у најтежим годинама, негована слободна критичка реч и заступљеност свих духовних оријентација, непрекидно се настојало на отворености према свету, на повезаности са актуелним токовима у култури и теоријском мишљењу у свету. У том погледу, веома је важно чување и даље развијање ове традиције Трећег програма.

 


 

 

Komentari  

 
#14 Nikola 2016-05-21 15:39
PoPoštovani, vaš sam verni slušalac kada mi obaveze to mogućuju. Iako sam nekoliko puta apelovao i na ovom, i na sajtu RTS-a još uvek nije uveden podcast. Da li ikada možemo očekivati da će se vaše govorne emesije moći odloženo preslušati?
Цитирај
 
 
#13 Dr. Dragan 2016-04-25 23:12
Predlažem da se poveća broj emisija koje se tiču nauke i društva. U regonu ne postoji takva radio emisija. Emisije takvog tipa su popularne širokom spektru obrazovanih ljudi. Zbog njih jedino i slušam Radio Bg 3. Emisije tog tipa su izuzetno popularne, na primer, u Engleskoj i Francuskoj. Tekući vek je vek nauke, kao što je 19. bio vek umetnosti. Kada slušam emisije serijala nauka i društvo, kao da slušam TED.
Цитирај
 
 
#12 Stalni slušalac 2016-04-22 01:04
Sjajna je bila večerašnja emisija sa poređenjem arija Cortigiani iz Rigoleta. Voleo bih da ima više takvih autora kao što je Goran Potkonjak, verovatno bismo imali više takvih emisija.
Цитирај
 
 
#11 redakcija 2016-04-14 14:09
Цитати Марија:
Добар дан
Поштовани Радио Београд , имам једно питање?

Понедељком је била емсија Наука и Друштво на трећем програму радио београда.
Дали је термин промењен, па иде другим данима или је укиута.Већ дуже време се не емитује???
Хвала
Верна слушатељка


Hvala na interesovanju. Redakcija je unela promene u programsku šemu pa će u skladu sa tim i emisija Nauka i društvo dobiti svoje mesto.
Цитирај
 
 
#10 Bravo 2016-04-09 23:58
Bravo za vecerasnji program. Nakon emisije dzez i svezeg koncerta Sinaesthetic Trip, sledi tematski blok Nocnih promenada, The Ex, Mulatu Astatke i Tumani Diabate. Izvrsno. Jedini problem je program presecen blokom Stereorame, kojoj zaista nije mesto u okviru treceg programa, posebno ne u ovom terminu. Takodje, vidim da se mnogim vernim slusaocima Stereorame ne svidja razbijanje vikend programa na ponocni sat. Stoga, mozda bi bilo najbolje vratiti Stereorami njen termin a Treci program da nastavi kao do sada.
Цитирај
 
 
#9 Марија 2016-04-03 11:32
Добар дан
Поштовани Радио Београд , имам једно питање?

Понедељком је била емсија Наука и Друштво на трећем програму радио београда.
Дали је термин промењен, па иде другим данима или је укиута.Већ дуже време се не емитује???
Хвала
Верна слушатељка
Цитирај
 
 
#8 Molba 2016-03-31 22:16
Molim vas da konacno resite pitanje odnosa nivoa zvuka govornog programa i muzike. Nakon muzickog bloka, koji je veoma tih, obavezno sledi preglasno obracanje slusaocima koje mi svaki put probudi decu. Ukoliko nemate raspolozenog tonca, nabavite limiter.
Цитирај
 
 
#7 Onemogućeni slušalac 2016-03-12 12:55
Šteta što predajnik Tupižica nije ispravan pa se ne čuje dobro ni govor, ni muzika!
Govorne emisije emitujte ranije za one koji nisu noćobdije.
Цитирај
 
 
#6 Gustav Mahler 2016-02-14 18:26
Mislim da program ne treba biti slušljiviji u bilo kom pogledu,već da treba ofanzivno davati najteže filozofske rasprave,kritič ke tekstove o politici i prirodi vlasti,program treba obrazovati onoga mladog i neiskusnog sretnika koji u nježnim tinejdžerskim i 20-im godinama nabasa na vaš radio.Dio tog obrazovanja je i kombinacija velike muzike gvozdenog repertoara sa analitičkim istraživanjem malo poznatih dijela,i zapošljavanje vještih talentiranih muzikologa koji će imati autorske emisije npr. o evoluciji simfonije,sa sve muzičkim analizama forme i muzičkih subjekata koji čine djelo.Uvedite ponovo 'Evropske orkestre'.Program treba još veću dubinu,intelekt ualno i muzički intrigantniju.Naravno da nijedna vlast ne želi ozbiljnu,kultur nu i kritičku raju.3.programu treba polemičnost,ali će ista polemičnost biti opasna ako zaista privuče raju i krene da je obrazuje.To je priroda vlasti,a to zna i 3.program koji je čitavu vlastitu istoriju proveo pod diktaturom,u ovoj ili onoj formi i obliku.
Цитирај
 
 
#5 Gustav Mahler 2016-02-14 18:14
De fakto nestanak Stereorame je gubitak za ljubitelje muzike, iako slušam i volim 3. program Stereorama je imala bolji koncept i bolje muzičko uredništvo koje se ogleda u izboru muzike i uvodnim tekstovima koji nam predočavaju djelo, kao i unikatnim autorskim emisijama. Stereorama nije odstupala od tradicije uvođenjem new age gluposti, ali je kompleksnu tradicionalnu muziku predstavljala lako, nehajno, ne gubeći dubinu i integralnost djela. Vješti spikeri veterani kao da su imali ličan odnos sa publikom koju ne vide, i čovjek je imao osjećanje da učestvuje u muzici, da onaj ko zbori zbori lično njemu. 3. program nikada neće imati nešto takvo. Istinski muzički program je izgubljen, a jedan sat dnevno iscjepkan u formu i radio koji je drugačijeg koncepta neće skrenuti stvar sa toga da je program ukinut.
Цитирај
 

Додај коментар

< Претходно   Следеће >
УЖИВО
Радио 1 уживо/MP3
Радио 2/3 уживо/MP3
Београд 202 уживо/MP3
Инт. позивница мај/MP3.
ИНФО/МП3
Новости дана РБ1
Вести РБ1
Дневник 202
Неда Деполо
ИНТЕРВЈУ
Љубомир Кривокапић
Срђан Гојковић Гиле
Зоран Аврамовић РБ2
Милан Нешковић РБ2
Душан Којић Која РБ2
Нада Поповић Перишић
Егон Савин РБ2
Жика Јелић РБ2
Милен Алемпијевић РБ2
Бојана Брешковић РБ2
Петар Живадиновић РБ2
Јово Анђић РБ2

ИЗДВАЈАМО
Студио 6
Теме Трећег програма
Спортски преноси
Музички догађаји
Репертоар-Драмски п.
Метрополитен опера
Циклуси Tрећег програма
Загађивач године
Награда Радмила Видак
Дан радио драме
Конкурс - драмска дела
Сећање на Гагија РБ1
Књига године РБ2
Рођендан уметности
Дани радионице звука
Златни микрофон РБ
РБ на сајму књига
91. рођендан РБ
Награда Неда Деполо
Мокрањчеви дани
Дан сећања РБ1
РБ - уживо из Књажевца
„Тимочка лира “ 2015.
Exit на 202
Добро јутро децо РБ1
РБ уживо из Врања
РБ - уживо из Суботице
Свечана академија РБ
РБ - уживо из Неготина
РБ - уживо из Зајечара
РБ - уживо из Косјерића
РБ2 - уживо из Крагујевца
46 година Београда 202
Маслинова грана РБ2
Награђени новинари
АКЦИЈЕ
Ноћ музеја 202
Војкан Борисављевић
Црни и Зелени лист РБ2
202 - уживо са ФЕСТ-а
Концерт Хладног пива
202 на Кустендорфу
Битеф - 202
Зајечарскa гитаријадa
Зелени радио РБ2
Љубав у твом срцу РБ
Пружена рука - 202
kontakt: webmaster