♦♦♦ ПРОТЕСТНА НОТА СРБИЈЕ АМБАСАДОРУ БИХ ♦♦♦ ДАР ВАТЕРПАЛОИСТА И БОРА ДЕЧИЈОЈ КЛИНИЦИ ♦♦♦ ЧУВАРИ КЊИГА У СИРИЈИ ♦♦♦ ФИЦО : МИГРАЦИЈЕ ПРИЛИКА ЗА ТЕРОРИСТЕ ♦♦♦ ОПСЕРВАТОРИЈА : ПОКОЉ ЦИВИЛА У СИРИЈИ ♦♦♦ СТЕФАНОВИЋ И ЛУКАЧ О САРАДЊИ ♦♦♦ ИЗЕТБЕГОВИЋ НА ПРОСЛАВИ У НОВОМ ПАЗАРУ ♦♦♦ ДОДИК : НЕПРИХВАТЉИВА АТМОСФЕРА У ХРВАТСКОЈ ♦♦♦ МИГРАНТИ ПРЕКИНУЛИ ШТРАЈК ГЛАЂУ ♦♦♦ ВУЧИЋ РАЗГОВАРАО СА АМБАСАДОРОМ АУСТРИЈЕ
Почетна страна arrow Радио Београд 3
30.07.2016
РАДИО БЕОГРАД
Почетна страна
91. рођендан РБ
Управа
Вести
Контакт
Маркетинг РБ
Фреквенције
Издавачка делатност
Индок билтен
РТС на сателиту
Документација РБ
Библиотека РБ
Линкови
Мапа сајта
Претрага
Студио 6 

Миленино коло

Зелени, Црни лист
Да Вас подсетимо
77.jpg
BeoTelNet
Сателитски Програм
Сателитски програм
ПРОГРАМИ
Радио Београд 1
Радио Београд 2
Радио Београд 3
Београд 202
Драмски програм
ЕМИСИЈЕ
Седмица РБ1
У првих пет РБ2
Сваштара 202
Таласање РБ1
Гозба РБ2
Визија 202
Миленино коло РБ1
Спортски споменар РБ1
Град РБ2
Музичка плетеница РБ1
Спорови у култури РБ2
У средишту пажње РБ1
Време музике РБ2
Хит Недеље 202
Како слушати музику РБ2
Индекс 202
Српски на српском РБ1
Светска сцена РБ2
Код два бела голуба РБ1
Клуб 2 РБ2
Пут свиле РБ2
Изворишта РБ1
Говори да бих те... РБ2
Вечерас заједно РБ1
Дигиталне иконе РБ2
Сусретања РБ1
Ризница РБ2
Ноћни програм РБ1
Степеник РБ2
Невидљиви људи РБ2
Етника РБ1
Игла на винилу РБ2
Соларис РБ2
Поп карусел РБ1
Антикотека РБ2
Чекајући ветар РБ2
Од злата јабука РБ2
Храм РБ2
Речено и прећутано РБ2
Џез сцена РБ2
Неонска дуга РБ2
Бескрајни плави круг РБ2
Музичка продукција
РЕКЛИ СУ
Александар Вучић
Роберт К. Млађи
Милош Земан
Сергеј Лавров
Новак Ђоковић
Томислав Николић
Владимир Путин
Ивица Дачић
О нама
Фреквенције
Најава програма
Контакт
Данас на програму
Часопис
Оперска сезона РБ3
на програму:
00:00 • НОЋНИ ПРОГРАМ
23.15 Директан пренос са Промс фестивала – Вече посвећено Дејвиду Боувију


00.44 Најава програма до јутра

00.45 Путеви прозе – Кратка прича
. Карла Суарез: Џони Мичел је певала блуз

01.00 Ноћне променаде – Дела Оскара Бистрама, Армаса Јернефелта, Ернеста Блоха и Чарлса Стенфорда
01.00 Оскар Бистрам
Андантино у де молу (05.55)
Увертира у Де дуру (08.40)
Увертира за оперету Херман Вимпел (06.23)
Валцер број 1 у А дуру (09.00)
Валцер број 3 у Е дуру (07.34)
Симфонија у де молу (22.16)
Изводи Симфонијски оркестар из Јевлеа. Диригује Карлос Спирер
02.00 Чарлс Стенфорд
Други клавирски концерт, опус 126 (38.55)
Концертне варијације на тему "Доле међу мртвима" (26.05)
Изводи Оркестар Северне Ирске. Диригује Вернон Хендли. Солисткиња је пијанисткиња Маргарет Фингерхат
03.05 Ернест Блох
Други гудачки квартет
Изводи квартет Грилер
03.40 Армас Јернефелт
Песма црвеног крина (13.40)
Свита из комада Обећана земља (14.32)
Изводи Симфонијски оркестар из Јевлеа. Диригује Хану Коивула
04.05 Ернест Блох
Први гудачки квартет
Изводи квартет Грилер

04.58 Одјава програма
следи:
05:00 • ЕМИТУЈЕ СЕ ДРУГИ ПРОГРАМ

 


Летњи фестивали – Промс 2016 - Директан пренос

У петак, 29. јула од 23 сата и 15 минута укључићемо се директно у дворану Ројал Алберт Хол у Лондону, одакле ћемо преносити специјално касно Промс вече посвећено Дејвиду Боувију.

 

bowie.jpg

 

У овом својеврсном омажу и реинтепретацији стваралаштва великог британског рок аутора, учествоваће плејада музичара који долазе из различитих жанрова и усмерења. То су певач Марк Олмонд, кантауторка Ана Калви, певачица Лора Мвула, легендарни музичар и члан Велвет Андерграунда Џон Кејл, француски контратенор Филип Жаруски, певач легендарног глазговског бенда The Blue Nile Пол Бјукенен, узбудљива алт-рок певачица Аманда Палмер и извођач келтског фолка Конор О Брајен. Пратиће их берлински кросовер ансамбл Старгејз под управом Андреа де Ридера. Нове аранжмане и верзије познатих Боувијевих нумера направили су између осталих и композитори Мишел ван дер А, Дејвид Ланг, Јерек Бишоф, Ана Мередит, Грег Соније и Џозефин Стивенсон.

Уреднице преноса Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић.

 


 

 

Марио Копић: Аутономија субјекта и аутохтоност живота

У седмичном циклусу СТУДИЈЕ, од уторка 26. до петка 29. јула, можете слушати текст дубровачког филозофа Мариа Копића "Аутономија субјекта и аутохтоност живота". Чита Марица Милчановић

Да ли је субјект, данас, у постдемократско доба, изгубио своје најважније својство које му је приписао још Имануел Кант: да буде господар сопствене судбине? У брижљивом извођењу дубровачки филозоф Марио Копић тражи одговор на једно од кључних питања данашњице, ослањајући се, пре свега, на Канта, али и на савремене филозофе попут Јоханеса Швартлендера, Волфганга Керстинга, или Филипа Гонелија.

Ако се исходиште просветитељства може сажети у пароли "мисли сопственом главом", сада, када вишеструка криза потреса свет што га је образовало доба просвећености, у којој се мери можемо поуздати у аутономно (самозаконодавно) мишљење? Ако да, где су границе наше слободе? Ако не, да ли је од слободе ишта остало?

Уредник Иван Миленковић.

 


  

Ива Драшкић Вићановић: Филозофски принципи скулпторског поступка Огиста Родена

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ у четвртак и петак можете пратити текст Иве Драшкић Вићановић "Филозофски принципи скулпторског поступка Огиста Родена".

ivadraskicvicanovic.jpg

 

У тексту Филозофски принципи скулпторског поступка Огиста Родена Ива Драшкић Вићановић спроводи специфичну феноменолошку анализу којом открива међусобну везу Роденових скулптура и античких онтолошких поставки – прецизније, Анаксимандрове и Аристотелове филозофске спекулације. При томе се Роденова скулптура третира као суптилан ликовни израз поменутих онтолошких поставки. Ауторка истиче филозофски значај нон финито естетског принципа (принципа недовршености) и скулптуре њиме дефинисане, долазећи до закључка да нон финито естетски принцип представља “метафизичку пречицу” због своје ликовне и филозофске снаге.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

 

 

 

 

 


 

   

 

 

     

Попут европских радијских програма овог типа, Трећи програм Радио Београда представља медиј уметности, културе и теоријског мишљења. У оквиру овог општег одређења, он је првенствено окренут савременој уметности, култури и науци. Одредба савремено мора да буде схваћена у ширем историјском контексту. У време покретања ових програма у Европи и код нас под савременом уметношћу се мислило на дела настала у двадесетом веку, на дела (и на уметничке покрете, правце, духовне оријентације...) чија је рецепција – од стране критике и шире културне јавности, публике – још била у току. Тако су ови програми постали родно место емитовања, кад је реч о музици, и дела Шенберга, Веберна, Стравинског, Пендерецког, Кејџа, Гласа, композитора који су умногоме обележили двадесети век и постепено бивали прихватани од критике и публике. Исто се може рећи и за књижевност, драмско стваралаштво на радију, од радио драма до различитих радиофонских дела која потврђују могућности радија као медија уметности. Стога су ови програми – као гласила врхунске уметности и културе – били најотворенији за различите истраживачке подухвате и уметничке експерименте. На широком подручју критике, науке, теорије и филозофије, Трећи програм Радио Београда је отворен за све духовне оријентације, без икаквих посебних, идеолошких и других ограничења, сем оних, општеприхваћених, која произлазе из уважавања људских права и поштовања личности.

    Медијска презентација савремене уметности, критичког и теоријског мишљења ставља у други план образовни и популаризаторски аспект – Трећи програм је отворена трибина онога што настаје и што у недиригованом процесу прихватања и одбијања налази своје социјално и културно утемељење. Уважавање разлика, афирмација толеранције и аргументације залога су плодне отворености уређивачке политике и њеног високог професионализма. Тако се обезбеђује и суштински дијалогични карактер културе како у емисијама дијалошког тако и у оним монолошког типа. Отвореност спречава да дијалог буде дијалог истомишљеника и да се у монолошком типу говора заступа само једно становиште. Концепт Трећег програма, кад је реч о говорном делу програма, заснива се на коришћењу обе форме, тачније казано на коришћењу предности и једне и друге и отклањању недостатака и једне и друге. Дијалог и расправе служе за непосредно испољавање разлика у приступима и приморавају учеснике да иступају са јачим верзијама својих схватања. Сериозна припрема расправа треба да смањи њене инхеретне недостатке, на првом месту недовољну прецизност излагања, недовољан увид у битне аспекте предмета о којем се расправља, опасност да се она сведе на низање монолога. У монолошкој форми треба афирмисати вредност високо стилски и логички уређеног излагања, а радикално отклањати онај тип, нимало ретког говора који само подражава мишљење, а заправо је тек неспретно баратање научном и теоријском апаратуром.

    Битан део отворености уређивачке политике представља праћење културних и теоријских струјања у свету. То је битна одлика Трећег програма од његовог настанка, али у времену које је пред нама она је од изузетне важности. У повезивању са светом налази се једини пут економског, културног и друштвеног напретка наше заједнице. То није идеолошки став (идеолошки став је било пропагирање конфронтације и афирмисање изолације), то је просто увид у природу основног друштвеног интереса. Успешност Трећег програма потврђиваће се презентацијом најважнијих теоријских расправа које се воде у свету у различитим доменима културе, науке и теорије. Такође, афирмација Трећег програма у свету треба да буде један од циљева и потребно је разрадити начине њеног постизања.

    Успешност Трећег програма манифестује се и способношћу да пружа допринос разумевању и разрешавању историјски актуелних проблема. Пошто се наше друштво налази у транзицији од затвореног, идеолошког, ка друштву отворене тржишне привреде и пуне афирмације људских права, биће неопходно да праћењем научних скупова, организовањем расправа у студију и подстицањем истраживања појединаца, Трећи програм наредних година систематски доприноси развијању свести и практичних решења у изградњи модерног грађанског друштва.

    Трећи програм има, по општем признању, крупну улогу у музичком животу Београда и Србије. На њему се зналачки презентују актуелни токови у домаћој и страној музичкој продукцији, у критичком и теоријском мишљењу о музици. Преко његових таласа преносе се концерти, а одложно се репродукују снимци са значајних светских фестивала, и они остварени у студију. Овај програм првенствено доприноси афирмацији актуелног стваралаштва, дакле нових дела и нових интерпретација ранијих дела. Међутим, због постојећих околности (број и усмерење радијских програма, техничке не/прилике и сл.) овај програм испуњава и друге улоге, готово све оно што је везано за музичку уметност најшире схваћену.

    Eлектронски студио, место истраживања радија као медија уметности и обуке композитора, остаје важна радионица Трећег програма и Радио Београда у целини, поготову данас када – захваљујући интернету – постаје знатно лакша информисаност о ономе што се ради у сличним радијским и другим културним установама у свету.

    Продужење емитовања Трећег програма до 5 сати ујутро створило је околности да музички део програма следи и друге циљеве. Он  задржава уметнички карактер и високу професионалност у одабиру материјала и презентацији, али тежиште не ставља само на новине, високу вредност и истраживачки карактер. Елементи уметничке забаве, образовања и информисања такође налазе своје место.

    Tрећи програм је за  50 годинa постојања постао културна институција од несумњивог значаја. Много је изузетно значајних уметника, научника и теоретичара уткало свој таленат и своју мисао у емисије овог програма. Треба издвојити неколико тековина: високу вредност остварења (готово све интелектуално и уметнички значајно, како код нас тако и у свету, било је непосредно представљено и критички осветљавано), упорно је, и у најтежим годинама, негована слободна критичка реч и заступљеност свих духовних оријентација, непрекидно се настојало на отворености према свету, на повезаности са актуелним токовима у култури и теоријском мишљењу у свету. У том погледу, веома је важно чување и даље развијање ове традиције Трећег програма.

 


 

 

Komentari  

 
#15 branko b 2016-07-18 17:28
mogu li se slusati emisije stereorame koje su vec emitovane ?
Цитирај
 
 
#14 goca 2016-07-13 09:30
moze li se repreizirati tekst divne vuksanovic o elegantnom univerzumu ili negde cuti odlozeno? potreban mi je za master tezu. unapred hvala.
Цитирај
 
 
#13 milos_cz 2016-07-09 19:22
Цитати Nikola:
PoPoštovani, vaš sam verni slušalac kada mi obaveze to mogućuju. Iako sam nekoliko puta apelovao i na ovom, i na sajtu RTS-a još uvek nije uveden podcast. Da li ikada možemo očekivati da će se vaše govorne emesije moći odloženo preslušati?

Jos jedan glas za podcast...
Цитирај
 
 
#12 Saša 2016-06-12 23:28
Našao šta je -Messe- II. Gloria- Qui tollis peccata mundi.
Divno :)
Цитирај
 
 
#11 Saša 2016-06-12 23:22
Da li je miserere pušten posle 20h od Jean Gilles-a ili je to bilo nešto drugo, molim vas za odgovor???
Цитирај
 
 
#10 karakas 2016-06-04 10:32
sa zadovoljstvom sinoc slusao elokventnu esteticarku divnu vuksanovic. hvala.
Цитирај
 
 
#9 Plasticni 2016-06-01 23:36
Predlog za autora Improvizorijuma , da ako je moguce vrati `stari` format emisije-album. Bilo je jako neprijatno veceras i prosle srede kada se u zivim nastupa culo kasljanje i pricanje.

Hvala, unapred!
Цитирај
 
 
#8 Nikola 2016-05-21 15:39
PoPoštovani, vaš sam verni slušalac kada mi obaveze to mogućuju. Iako sam nekoliko puta apelovao i na ovom, i na sajtu RTS-a još uvek nije uveden podcast. Da li ikada možemo očekivati da će se vaše govorne emesije moći odloženo preslušati?
Цитирај
 
 
#7 Dr. Dragan 2016-04-25 23:12
Predlažem da se poveća broj emisija koje se tiču nauke i društva. U regonu ne postoji takva radio emisija. Emisije takvog tipa su popularne širokom spektru obrazovanih ljudi. Zbog njih jedino i slušam Radio Bg 3. Emisije tog tipa su izuzetno popularne, na primer, u Engleskoj i Francuskoj. Tekući vek je vek nauke, kao što je 19. bio vek umetnosti. Kada slušam emisije serijala nauka i društvo, kao da slušam TED.
Цитирај
 
 
#6 Stalni slušalac 2016-04-22 01:04
Sjajna je bila večerašnja emisija sa poređenjem arija Cortigiani iz Rigoleta. Voleo bih da ima više takvih autora kao što je Goran Potkonjak, verovatno bismo imali više takvih emisija.
Цитирај
 

Додај коментар

< Претходно   Следеће >
УЖИВО
Радио 1 уживо/MP3
Радио 2/3 уживо/MP3
Београд 202 уживо/MP3
Летња инт поз. /MP3.
ИНФО/МП3
Новости дана РБ1
Вести РБ1
Дневник 202
Неда Деполо
ИНТЕРВЈУ
Бошко Мијушковић РБ2
Љубивоје Ршумовић РБ2
Милан Влајчић РБ2
Горчин Стојановић РБ2
Бранка Оташевић РБ2
Ана Јанковић РБ2
Мира Бањац РБ2
Милош Томић РБ2
Зоран Живковић РБ2
Милош Раткер РБ2
Слободан Бештић РБ2
Петар Јањатовић РБ2

ИЗДВАЈАМО
Летњи фестивали РБ3
202 - Уживо из Шапца
Награда Неда Деполо
Теме Трећег програма
Циклуси Tрећег програма
Репертоар-Драмски п.
Музички догађаји
47 година Београда 202
Добро јутро децо РБ1
„Тимочка лира “ 2016.
Студио 6
Спортски преноси
Метрополитен опера
Загађивач године
Награда Радмила Видак
Дан радио драме
Конкурс - драмска дела
Сећање на Гагија РБ1
Књига године РБ2
Рођендан уметности
Дани радионице звука
Златни микрофон РБ
РБ на сајму књига
91. рођендан РБ
Мокрањчеви дани
Дан сећања РБ1
РБ - уживо из Књажевца
Exit на 202
РБ уживо из Врања
РБ - уживо из Суботице
Свечана академија РБ
РБ - уживо из Неготина
РБ - уживо из Зајечара
РБ - уживо из Косјерића
РБ2 - уживо из Крагујевца
Маслинова грана РБ2
Награђени новинари
АКЦИЈЕ
Концерт Бјесови - 202
Буцини дани 202
Ноћ музеја 202
Војкан Борисављевић
Црни и Зелени лист РБ2
202 - уживо са ФЕСТ-а
202 на Кустендорфу
Битеф - 202
Зајечарскa гитаријадa
Зелени радио РБ2
Љубав у твом срцу РБ
Пружена рука - 202
kontakt: webmaster