Ново!!! Слушајте Радио Београд 3 преко mp3 формата (ОВДЕ)

Попут европских радијских програма овог типа, Трећи програм Радио Београда представља медиј уметности, културе и теоријског мишљења. У оквиру овог општег одређења, он је првенствено окренут савременој уметности, култури и науци. Одредба савремено мора да буде схваћена у ширем историјском контексту. У време покретања ових програма у Европи и код нас под савременом уметношћу се мислило на дела настала у двадесетом веку, на дела (и на уметничке покрете, правце, духовне оријентације...) чија је рецепција – од стране критике и шире културне јавности, публике – још била у току. Тако су ови програми постали родно место емитовања, кад је реч о музици, и дела Шенберга, Веберна, Стравинског, Пендерецког, Кејџа, Гласа, композитора који су умногоме обележили двадесети век и постепено бивали прихватани од критике и публике. Исто се може рећи и за књижевност, драмско стваралаштво на радију, од радио драма до различитих радиофонских дела која потврђују могућности радија као медија уметности. Стога су ови програми – као гласила врхунске уметности и културе – били најотворенији за различите истраживачке подухвате и уметничке експерименте. На широком подручју критике, науке, теорије и филозофије, Трећи програм Радио Београда је отворен за све духовне оријентације, без икаквих посебних, идеолошких и других ограничења, сем оних, општеприхваћених, која произлазе из уважавања људских права и поштовања личности.

    Медијска презентација савремене уметности, критичког и теоријског мишљења ставља у други план образовни и популаризаторски аспект – Трећи програм је отворена трибина онога што настаје и што у недиригованом процесу прихватања и одбијања налази своје социјално и културно утемељење. Уважавање разлика, афирмација толеранције и аргументације залога су плодне отворености уређивачке политике и њеног високог професионализма. Тако се обезбеђује и суштински дијалогични карактер културе како у емисијама дијалошког тако и у оним монолошког типа. Отвореност спречава да дијалог буде дијалог истомишљеника и да се у монолошком типу говора заступа само једно становиште. Концепт Трећег програма, кад је реч о говорном делу програма, заснива се на коришћењу обе форме, тачније казано на коришћењу предности и једне и друге и отклањању недостатака и једне и друге. Дијалог и расправе служе за непосредно испољавање разлика у приступима и приморавају учеснике да иступају са јачим верзијама својих схватања. Сериозна припрема расправа треба да смањи њене инхеретне недостатке, на првом месту недовољну прецизност излагања, недовољан увид у битне аспекте предмета о којем се расправља, опасност да се она сведе на низање монолога. У монолошкој форми треба афирмисати вредност високо стилски и логички уређеног излагања, а радикално отклањати онај тип, нимало ретког говора који само подражава мишљење, а заправо је тек неспретно баратање научном и теоријском апаратуром.

    Битан део отворености уређивачке политике представља праћење културних и теоријских струјања у свету. То је битна одлика Трећег програма од његовог настанка, али у времену које је пред нама она је од изузетне важности. У повезивању са светом налази се једини пут економског, културног и друштвеног напретка наше заједнице. То није идеолошки став (идеолошки став је било пропагирање конфронтације и афирмисање изолације), то је просто увид у природу основног друштвеног интереса. Успешност Трећег програма потврђиваће се презентацијом најважнијих теоријских расправа које се воде у свету у различитим доменима културе, науке и теорије. Такође, афирмација Трећег програма у свету треба да буде један од циљева и потребно је разрадити начине њеног постизања.

    Успешност Трећег програма манифестује се и способношћу да пружа допринос разумевању и разрешавању историјски актуелних проблема. Пошто се наше друштво налази у транзицији од затвореног, идеолошког, ка друштву отворене тржишне привреде и пуне афирмације људских права, биће неопходно да праћењем научних скупова, организовањем расправа у студију и подстицањем истраживања појединаца, Трећи програм наредних година систематски доприноси развијању свести и практичних решења у изградњи модерног грађанског друштва.

    Трећи програм има, по општем признању, крупну улогу у музичком животу Београда и Србије. На њему се зналачки презентују актуелни токови у домаћој и страној музичкој продукцији, у критичком и теоријском мишљењу о музици. Преко његових таласа преносе се концерти, а одложно се репродукују снимци са значајних светских фестивала, и они остварени у студију. Овај програм првенствено доприноси афирмацији актуелног стваралаштва, дакле нових дела и нових интерпретација ранијих дела. Међутим, због постојећих околности (број и усмерење радијских програма, техничке не/прилике и сл.) овај програм испуњава и друге улоге, готово све оно што је везано за музичку уметност најшире схваћену.

    Eлектронски студио, место истраживања радија као медија уметности и обуке композитора, остаје важна радионица Трећег програма и Радио Београда у целини, поготову данас када – захваљујући интернету – постаје знатно лакша информисаност о ономе што се ради у сличним радијским и другим културним установама у свету.

    Продужење емитовања Трећег програма до 5 сати ујутро створило је околности да музички део програма следи и друге циљеве. Он  задржава уметнички карактер и високу професионалност у одабиру материјала и презентацији, али тежиште не ставља само на новине, високу вредност и истраживачки карактер. Елементи уметничке забаве, образовања и информисања такође налазе своје место.

    Tрећи програм је за  44 године постојања постао културна институција од несумњивог значаја. Много је изузетно значајних уметника, научника и теоретичара уткало свој таленат и своју мисао у емисије овог програма. Треба издвојити неколико тековина: високу вредност остварења (готово све интелектуално и уметнички значајно, како код нас тако и у свету, било је непосредно представљено и критички осветљавано), упорно је, и у најтежим годинама, негована слободна критичка реч и заступљеност свих духовних оријентација, непрекидно се настојало на отворености према свету, на повезаности са актуелним токовима у култури и теоријском мишљењу у свету. У том погледу, веома је важно чување и даље развијање ове традиције Трећег програма.