ЛЕТЊИ ФЕСТИВАЛИ ЕУРОРАДИЈА НА ТАЛАСИМА РАДИО БЕОГРАДА

Директан пренос свечаног затварање фестивала BBC PROMS

У суботу 11. септембра 2010. године на таласима Трећег програма Радио Београда, с почетком у 20.30 часова, у директном преносу из Ројал Алберт Хола у Лондону, можете пратити свечано затварање овогодишњег фестивала BBC PROMS.

У Ројал Алберт Холу окупиће се импозантан број извођача – чланови Хора и Симфонијског оркестра BBC, ансамбл BBC Сингерс под управом Јиржија Белохлавека, који други пут руководи затварањем PROMS-а, од како се налази на челу Симфонијског оркестра британског јавног сервиса.

На почетку вечери чућете порџбину фестивала – дело Песму радосницу Џонатана Дава на стихове Волта Витмена. Дав је 2008. године био добитник „Ајвор Новело награде“, најзначајнијег признања за композиторско стваралаштво у Британији.

Од водећих светских интерпретатора, овом приликом ће се представити Рене Флеминг која ће интерпретирари сопранске арије Рихарда Штрауса, Дворжака и Сметане. Максим Ризанов, бивши лауреат награде „Уметник нове генерације“ Трећег програма BBC, даће нову боју Рококо варијацијама Чајковског – ово познато делу слушаћемо у верзији за виолу!

Такође, у склопу обележавања ауторских годишњица слушаоцима ће бити представљена дела Хенрија Вуда, Хјуберта Перија, Роџерса и Хамерстина.

Затварање фестивала PROMS одвија се у опуштеној атмосфери, те је уобичајено да се приликом извођења познатих нумера или химни публика придружује извођачима. Ове вечери, слављенички део програма почиње Свадебеном музиком из Вагнеровог Лоенгрина. У традицији дугој један век, PROMS се  затвара антемима и патриотским песамама Јерусалим Хјуберта Перија, Земља наде и славе Едварда Елгара, Владај Британијо Томаса Арнолда и енглеском националном химном Боже чувај краљицу, у којима ће сви присутни у сали Ројал Алберт Хол прославити завршетак још једног успешног фестивала и позвати нас да са њима будемо и следећег лета.

*********

Фестивал у Луцерну 2010. (Трећи програм, недеља, 12. септембар, са почетком у 20 сати)

Емитоваћемо снимак концерта одржаног 5. септембра у концертној дворани Културно-конгресног центра у Луцерну.

Овом репродукцијом завршавамо ексклузивну серију преноса сезоне летњих фестивала Еурорадија на таласима нашег програма. Оркестар Академије фестивала у Луцерну и диригент Пјер Булез извели су Булезово дело „Фигуре-парови-призме“ и „Шесту симфонију у а молу“ Густава Малера.

Академија Фестивала у Луцерну основана је 2004, на иницијативу Пјера Булеза и извршног директора фестивала, Михаела Хефлигера. До сада је око 130 младих даровитих музичара из целог света добило изузетну прилику да у оквиру ове летње Академије под Булезовим менторством проучава савремене партитуре и најновија дела модерне музике, а организован је и мајсторски курс за најбоље младе диригенте. Интензивни рад обухвата како добро позната дела репертоара XX века, тако и недавно настале композиције, а његов циљ је да се код музичара, поред беспрекорне извођачке технике, развије и техника слушања и анализирања. Речима самог Булеза, фестивалска Академија представља покушај блиског поимања музичког значења и изградње једне „културе кохезије, културе групног извођаштва“, што је приступ који такође одзвања у фестивалском моту „музика како су је замислили њени творци“.

Остварење Фигуре-парови-призме прво је Булезово дело намењено великом оркестру, и било је предмет бројних ауторових ревизија. На праизведби одржаној 1958. године у Паризу, изведена је композиција Парови – основа за дело већег обима и комплексних поетско-формалних поступака насловљено Фигуре-парови-призме, чија је премијера уследила 1964. године у Бриселу. Булез је ову композицију осмислио као неку врсту сложеног музичког калеидоскопа, при чему се из једноставних „фигура“, односно музичких материјала којима се манипулише на равни темпа и хармоније у виду разгранатих алтернација, граде контрастни „парови“ и, напослетку, „призме“ у међуигри претходно успостављених конкретизација музичких модела. Ово остварење на известан начин маркира промену у Булезовој поетици, приказујући зрео однос према форми и оркестарској акустици, те нове смернице његовог стила окренутог просторној димензији звука.

Одабир другог дела изведеног у оквиру те вечери, Малерове Шесте симфоније, био је мотивисан Булезовим виђењем Малера као ауторске личности која је обликована на раскршћу епоха, у напетости између иноваторских и субверзивних порива те донекле конзервативних амбиција. Бурну и озбиљног тона, ову симфонију која се популарно назива „Трагичном“, одликује, према мишљењу многих тумача, највећи степен формалне и структуралне обједињености унутар Малеровог симфонијског опуса. Шеста симфонија је услед своје монументалности и драматичности, наставила да опчињава наредне генерације композитора, па је тако остало забележено да је Берг, у писму упућеном Веберну, написао како је то „једина Шеста, поред Пасторалне симфоније“.

Уредница вечерашњег преноса је Ива Ненић.

*********

Музички фестивал у Шлезвиг-Холштајну

Са завршетком лета, ближе се крају и неки од водећих летњих фестивала које сте током последња два месеца у директним преносима могли да пратите на нашем програму. У недељу, 29. августа, са почетком у 20 сати, из Музичко-конгресне дворане у Либеку, преносили смо свечано затварање фестивала у Шлезвиг-Холштајну. На концерту су наступили Симфонијски оркестар Севернонемачког радија под управом Алена Гилберта, који ће извести Седму симфонију Јана Сибелијуса и симфонијски циклус Песма о земљи Густава Малера.

Музички фестивал у Шлезвиг-Холштајну један је од највећих и најпознатијих фестивала класичне музике у Европи. Током седам недеља одзвањала је музика у црквама, замковима, концертним дворанама, на имањима и у вилама. Традиционално, у најомиљеније представе убраја се циклус под називом «Музичке приредбе на отвореном» у којима су током шест викенда на различитим локацијама били организовани непрестани музички догађаји и омогућен непосредан, неформалан контакт између уметника и публике.

Концепција овог фестивала је таква да сваке године једна земља добија статус почасног госта фестивала, а ове године је то била Пољска. Под мотом «Пољска у пулсу», селектор фестивала Ролф Бек позвао нас је на путовање кроз богату музичку баштину ове земље, представљајући еминентне солисте, оркестре, диригенте и композиторе. Од музике настале током барока до авангардних дела, од хорских корала до Шопенових прелида, камерних концерата и Клезмер вечери, од симфонијског звука до џез импровизација, публика је могла на преко 70 локација и позорница широм савезне покрајине Шлезвиг-Холштајн, да ужива у више од од 130 концерата.

Поред пољских уметника, на фестивалу су наступили солисти Хилари Хан, Филип Жаруски, Кристофер Хогвуд, Јос ван Имерсел, Роберта Инверници, Елизабет Леонска, Мидори, Јулијан Рахлин, Вадим Рјепин, оркестри попут Симфонијског оркестра Мариинског театра, Камерног оркестра Амадеус, Немачке камерна филхармоније из Бремена и плејада водећих светских диригената попут Кристофа фон Дохнањија, Кристофа Ешенбаха, Џона Елиота Гардинера и других.

Уредница преноса је Ивана Неимаревић.

*********

Летњи фестивали Еурорадија – Робеко 2010

У среду, 25. августа од 20 сати и 15 минута, преносили смо концерт са Робеко фестивала у дворани Консертхебау у Амстердаму, наступили су Краљевски Консертхебау оркестар под управом Мариса Јансонса.

На програму су били: Музика за жичане инструменте, удараљке и челесту Беле Бартока, циклус Песме и игре смрти Модеста Мусоргског, као и свита из балета Жар птица Игора Стравинског, верзија из 1945. године. Као солиста наступаће италијански бас Феручо Фурлането.

Робеко летњи фестивал, који се сваке године одржава у дворани Консертхебау у Амстердаму, један је од најзначајнијих у Холандији. Основала га је ротердамска компанија Робеко, која је најважнији коорганизатор и спонзор ове манифестације. На овом фестивалу дебитовали су многи од данас водећих светских музичара, попут немачке кларинетисткиње Сабине Мејер или холандског виолинисте и диригента Јапа ван Зведена. Поред маестра Јансонса и Краљевског Консертхебау оркестра, на овогодишњем Робеко фестивалу наступаће и саксофониста Бенџамин Херман, квартет Бродски, пијанисткиња Елен Гримо, виолисткиња Лиза Ферштман, тенор Филип Жаруски и други.

Уредница преноса: Ирина Цвијановић

********

Директан пренос из Ројал Алберт хола у Лондону – BBC PROMS

У петак, 20. августа, са почетком у 20 часова, укључили смо се у пренос са PROMS-а 2010 из Ројал Алберт хола у Лондону, где су наступили Филхармонија оркестар под управом Еса-Пеке Салонена.

На програму су била дела Александра Мосолова, једног од најистакнутијих представника руског футуризма, британска премијера Четврте симфоније Арва Перта, Концерт за леву руку Мориса Равела, у којем је као солиста наступио Жан-Ефлам Бавузе, као и Поема Екстазе Александра Скрјабина.

Филхармонија оркестар основао је 1945. године Волтер Леге као ансамбл предвиђен пре свега за снимања дискографске куће EMI. До данас оркестар је остварио преко хиљаду снимака по чему је међу водећим ансамблима у свету. Један од његових првих диригената био је Вилхелм Фрутвенглер, затим се на челу оркестра, налазе Ото Клемперер, Лорин Мазел (од 1970), Рикардо Мути (од 1973), Ђузепе Синополи (музички директор од 1983 до 1994), Карло Марија Ђулини, Ендрју Дејвис, Владимир Ашкенази, Еса Пека Салонен и Кристоф фон Дохнањи. Од 1995. године Филхармонија оркестар постаје резиденцијални ансамбл који наступа у Ројал Фестивал холу. Оркестар тесно сарађује са Трећим програмом Би-Би-Си-ја, који сваке године директно преноси седам концерата из концертне сезоне овог ансамбла. Филхармонија Оркестар освојио је бројна признања и награде (Краљевског филхармонијског друштва нпр.) и остварио бројне турнеје.

Међу интерпретаторима који су наступали са оркестром треба истаћи диригенте Тосканинија, Контелија, Карајана, Светланова, Рихарда Штрауса, Зандерлинга, Кристофа Ешенбаха и солисте као што су Ашкенази, Баренбојм, Плетњев, Андраш Шиф, Пераја, Џошуа Бел итд.

Уредница преноса: Ивана Неимаревић.